Дипломирао је 1891. године на Техничком факултету у Будимпешти. По дипломирању, почео је да ради за Алајоша Хаусмана. Убрзо је прешао у архитектонски биро Едена Лехнера и учествовао у дизјанирању зграда Музеја примењених уметности и Геолошког института у Будимпешти. Са Деже Јакабом отворио је 1897. године пројектантски биро у Будимпешти. Њих двојица пројектовали су грађевине широм Угарске све до краја рата1918. године. Период сарадње са Јакабом најуспешнији је у каријери обојице архитеката. Функционисали су тако што су делили задужења. Марцел Комор био је обично носилац пројекта. Његова задужења била су концепција грађевине, организација простора, функција и конструкција. Деже Јакаб дизајнирао ентеријер и пројектовао све до најситнијих детаља.[1][2]
Марцел Комор био је и новинар. Основао је часопис „Предузетник“, који је излазио два пута недељно почетком 20. века. Писао је углавном о модерној архитектури и о утицају Едена Лехнера на мађарску архитектуру.[1]
Новембра 1944. године, ухапсила га је нацистичка патрола. Погубљен је у 76. години живота у месту Шопронкрстур (мађ.Sopronkeresztúr, нем.Deutschkreutz), на територији данашње Аустрије.[1][3]
Најзначајнија дела
Градска кућа, Таргу Муреш
Велики број дела Марцела Комора проглашена су за споменике културе и налазе се под заштитом државе. Нека од њих суː
