Маргарита од Аустрије (хол. Margaretha van Oostenrijk, фр. Marguerite d'Autriche), рођена је 10. јануара 1480. у Бриселу (Белгија) а умрла је 1. децембра 1530. у Мехелену (Холандија) је била надвојвоткиња од Аустрије, принцеза Шпаније и војвоткиња од Савоје.[1][2]
Била је кћерка Максимилијана I, цара Светог римског царства и Марије од Бургундије, сестра Филипа Лепог и тетка Карла V. Фердинанда I, Леонор од Аустрије, краљице Португалије и Француске, Изабеле од Аустрије, краљице Данске и касније Калмарске уније, Марије од Аустрије, краљице Угарске и Каталине од Аустрије, краљице Португалије.
Године 1483. склопљен је Споразум у Арасу, по ком је Маргарита била верена са француским престолонаследником, и касније краљем Шарлом VIII, и ком је у мираз однела Арроа и Франачку грофовију. Послата је у Француску под старатељством Луј XI, где је живела 10 година и где је прво била проглашена престолонаследницом а касније и краљицом Француске а да се никада није венчала са Шарлом. Године 1493. Шарл VIII поништава споразум из Араса, враћа Маргариту кући и венчава се са Аном од Бретање.[3]
Године 1497, Маргарита је склопила брак са Хуаном од Арагона и Кастиље, сином јединцем Католичких краљева, који је међутим, након шест месеци умро, оставивши за собом трудну Маргарету. Маргарета је родила мртворођенче.
Године 1501. Маргарета се опет удаје за Филиберта II, војводу од Савоје (1480—1504), са којим није имала деце и који јеумро три године касније. Иако је имала прилике, Маргарита више није хтела да се удаје. Тада јој је отац Максимилијан I понудио регенство над Холандијом (1507—1515) и старатељство над својим младим унуком, Карлом од Ганта, будућим Карлом V, и његовим сестрама, Леонор, Изабел и Марија.
Маргарита се показала као разборит и мудар владар. У улози посредника свог оца, издејствовала је споразум са Енглеском који је фаворизовао фламанске тканине. Такође је учествовала у преговорима између Карла и Франсое I, и заједно са Луизом од Савоје била једна од потписница Дамског споразума 1529.
Маргарита од Аустрије умрла је у Мехелену након што је прогласила Карла као свог јединог наследника.
Сматрала се, поред Ане од Бретање, Луизе од Савоје и Каталине од Арагона, једном од најинтелигентнијих жена европских краљевских кућа.
Породично стабло
Референце
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Академске | |
---|
Уметничке | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|