Леополд III. је био млађи син аустријског војводе Алберта II (и унук немачког краља Алберта I) и млађи брат војводe Рудолфа IV и Алберта III. Његова мајка Јоана из Пфирта, кћерка принцезе Јоане из Бургундије, имала је 51 годину када га је родила и умрла недуго затим. Након смрти Алберта II, његов најстарији син Рудолф IV, звани Оснивач, преузео је власт над Хабсбуршким доминацијама, упркос прописима о заједничкој владавини које је оставио његов отац. Ипак, 18. новембра 1364. године прогласио је сопствени кућни закон (Rudolfinische Hausordnung)[а], према којем су аустријске „наследне земље“ поново проглашене заједничким посједом браће, мада је најстарији добио низ додатних права[3].
Након Рудолфове смрти 27. јула1365. године, Алберт III и Леополд III (њихов старији брат Фридрих је умро 1362) преузели су власт над Хабсбуршким земљама, при чему је Алберт III преузео додатна права као најстарији. Док је Алберт III владао, Леополд III је постао генерал водећих хабсбуршких трупа. У битки 1368. спречио је баварски упад у Тирол, чиме је цео Тирол стављен под власт Хабсбурга 1370. године. 1372. Леополд се с братом сукобио због права, престижа и прихода за које је сматрао да му дугују. Браћа су 25. јула1373. потписала мировни уговор којим је Леополду додељена контрола над Тиролом, Даљном Аустријом и Крањском, док ће приходи бити подељени између војвода[3].
У Гуглеровом рату 1375. њихов рођак Enguerrand VII de Coucy водио је плаћеничку војску у Алзас и Швајцарску како би заузео хабсбуршке посједе Сундгау, Бреисгау и округ Ферете. Леополд није успио побиједити свог рођака, повукао се у Брајзах на Рајну. Коалиција швајцарских градова тада је напала и отјерала Гуглерову војску из њихове земље и окончала рат.
Карта војводства Крањске, вјетровитог марша (немачки: Windische Mark) и Истре, аутора Јоханна Хоманна (1663—1724), Након Јоханна Веикхарда вон Валвасора (1641—1693): Доња Крањска и вјетровити марш у зеленој боји
До 1375. Леополд је наследио некадашње поседе Горице у (немачки: Windische Mark)[б], Бијелој Крањској, Фурланији и Истри те граду Фелдкирк у Ворарлбергу. Дана 6. августа 1376. добио је право склапања савеза са страним владарима. Алберт је путовао пет месеци по Пруској 1377, остављајући Леополда задуженог за све Хабсбуршке земље. За то време, Леополд је потписао мировни уговор са Хајнрихом вон Шумбергом, једним од најгорих супарника свог брата[4]. Када су 7. јула1379. он и Алберт III потписали Нојбершки уговор, Леополд је постао ексклузивни владар Штајерске укључујући и Винер Нојштат, Корушке, Крањске, Тирола и осталих аустријских земаља Швабије. 1382. добио је град Трст као део исплате за пораз Венеције.
Леополд је значајно промовисао трговину у тиролским земљама, подстичући развој градова као што је Меран. Стекао је контролу над градом Базел1376. године и могао је да купи Лауфенбург од својих швапских рођака Хабсбурговаца, међутим, његови даљи покушаји да прошири свој положај у Швајцарској конфедерацији нису успели.
Погинуо у бици код Семпаха. Првобитно је сахрањен у манастиру Конигсфелден, његови посмртни остаци пребачени су најпре у опатију Светог Влаха у свечаној церемонији 14. новембра1770. године, а на крају у опатију Светог Павла у Корушкој.
Породица и деца
Леополд III оженио се 23. фебруара 1365. за Виридис Висцонти (1352–1414)[4][5]. У браку су имали четири сина и три ћерке
Леополда је наследио његов најстарији син Вилијам. Остали синови: Леополд, будући војвода даље Аустрије, Ернест Гвоздени, будући војвода унутрашње Аустријем, Фредерик, будући војвода даље Аустрије.
^У средњовековној Европи била је граница-ознака од Светог римског царства, са отприлике Долењска ( Горењска) области у данашњој Словеније. У словеначкој историографији познат је као Словенски марш
^von Wurzbach, Constantin (1860). „Habsburg, Leopold III. der Gerechte”. Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 6. Vienna: Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei. стр. 412.
