Мануела Веласко Мануела Веласко у децембру 2014.
Пуно име Мануела Веласко Дијез Датум рођења (1975-10-23 ) 23. октобар 1975. ( 49 год. ) Место рођења Виго , Шпанија Држављанство шпанско Занимање телевизијска водитељкаглумица Партнери Рафаел Кастехон (2008—садашњост) Активни период 1983 —садашњостБитне улоге Анхела Видал у филмском серијалу REC Веза до IMDb-а Награде
Гоја Најбоља нова глумица 2007 — REC
Мануела Веласко Дијез (шп. Manuela Velasco Díez ; рођена 23. октобра 1975 . у Вигу ) шпанска је телевизијска водитељка и глумица . Најпознатија је по улози Анхеле Видал, финалне девојке и једине преживеле у хорор филмском серијалу REC . За ову улогу добила је награду на филмском серијалу у Сиџесу , као и престижну Награду Гоја .[ 1] [ 2]
Појавила се и у неколико популарних шпанских сапуница , као што су Испричај ми како је било , Црвени орао и Велвет .
Биографија и каријера
Веласко на додели Награда Гоја 2019.
Рођена је 1975. у Мадриду . Њена мајка је Марија Хосе Дијез, а отац Мануел Веласко. Има сестру Карлоту. Њена тетка је позната глумица Конча Веласко .
Каријеру је започела 1983 , а прву значајну улогу добила 1987 . у комичном трилеру редитеља Педра Алмодовара , Закон пожуде . Током остатка 1980-их и 1990-их појавила се у још неколико мањих филмова и телевизијских серија . Током 2005. водила је емисију Куатросфера .[ 3] [ 4]
Године 2007 . постиже највећи успех у каријери улогом новинарке Анхеле Видал у хорор филму REC .[ 5] За ову улогу добила је Награду Гоја за најбољу нову глумицу. Награђена је и на филмском фестивалу у Сиџесу , а осим тога била је номинована и за Фангоријину награду за најбољу главну глумицу.
Две године касније вратила се у исту улогу у наставку , REC 2 . Исте године појавила се у шпанској верзији серије Живот на Марсу .[ 6] Током 2010. тумачила је лик Евгеније де Молине у ТВ серији Црвени орао .[ 7]
Године 2014. се по трећи пут нашла у улози Анхеле Видал, у последњем делу квадрилогије REC , који носи назив REC 4: Апокалипса . У периоду 2014—2016 тумачила је лик Кристине Отеги у ТВ серији Велвет .[ 8]
Прву улогу у позоришту имала је 2010. године, у представи Сви моји синови Артура Милера . Позоришту се вратила тек 7 година касније, у представи Под терапијом .
Од 2008. у вези је са Рафаелом Кастехоном.
Филмографија
Референце
^ „Manuela Velasco, nueva presentadora del programa musical '40 Pop' de Cuatro” . Los 40 (на језику: шпански). 12. 1. 2006. Приступљено 7. 9. 2018 .
^ „Manuela Velasco” . New York Times . Baseline . All Media Guide, LLC . Архивирано из оригинала 14. 7. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2018 .
^ Medianoche, Mike (24. 4. 2015). „Manuela Velasco: “El fin de rodaje de ‘La ley del deseo’ me causó un traumita” ” . Sufridores en Casa (на језику: шпански). Приступљено 14. 10. 2016 .
^ Catalá, Laura (23. 10. 2015). „Manuela Velasco cumple 40 años: repaso a la vida profesional de la actriz y presentadora” . Bekia (на језику: шпански). Noxvo. Приступљено 14. 10. 2016 .
^ „REC” . New York Times . Baseline . All Media Guide, LLC . Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2018 .
^ González, María (27. 4. 2008). „'La chica de ayer', buena adaptación” . ¡Vaya Tele! (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016 .
^ „Mónica Cruz y Manuela Velasco se unen a las aventuras de 'Águila Roja' ” . El Mundo (на језику: шпански). Nadrid: Unidad Editorial Internet, S.L. 13. 5. 2010. Приступљено 14. 10. 2016 .
^ Miguelez, Xabier (14. 2. 2013). „Manuela Velasco ficha por 'Galerías Vélvet', el nuevo melodrama romántico de Antena 3” . Fórmula TV (на језику: шпански). Noxvo. Приступљено 14. 10. 2016 .
Спољашње везе