Кривичи (племе)

Словенска племена крајем VIII века

Кривичи (рус. Кривичи; блр. Крывічы) су били једна од раносредњовековних племенских заједница источнословенских племена који су у периоду између VI и X века насељавала подручја уз горње делове токова Западне Двине, Дњепра, Волге и Великаје.[1] Најважнији градски центри Кривича били су градови Смоленск, Полоцк и Изборск. Током IX века цело подручје долази под власт Кијевске Русије, односно у периоду XI—XII века под власт Смоленске и Полоцке кнежевине, те Новгородске републике.

Термин Кривичи задржао се у савременом летонском језику и њиме се данас означавају Руси као народ (лет. Krievs) и Русија као држава (рус. Krievija).

Порекло и етногенеза

Кривичи су били подељени на две велике групе: псковску и полоцко-смоленску.

Држава Псковских Кривича је била Псковска република чији је главни град био Псков, а државе Полоцко-Смоленских Кривича су биле Полоцка кнежевина, чији главни град је био Полоцк и Смоленска кнежевина, чији главни град је био Смоленск.

Према повести минулих лета, (Смоленски) Кривичи потичу од Полочана (Полоцких Кривича), такође је наведено и да Северјани воде порекло од Кривича.[2]

Референце

  1. ^ Повест минулих лета: „От сихъ же и кривичи, иже сѣдять на верхъ Волгы, и на вѣрхъ Двины и на вѣрхъ Днѣпра, ихъже и городъ есть Смолѣнескъ; туда бо сѣдять кривичи.”
  2. ^ Повест минулих лета: „... на реке Полоте, где полочане. От этих последних произошли кривичи, сидящие в верховьях Волги, и в верховьях Двины, и в верховьях Днепра, их же город — Смоленск; именно там сидят кривичи. От них же происходят и северяне.”