Катедра за германистику Филолошког факултета Универзитета у Београду налази се на адреси Студентски трг 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.[1]
Историјат
Катедра за германистику настала је 1839. године, када је немачки језик уведен у наставне планове Лицеја. Ванредна катедра немачког језика, основана је 1852. године, а прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године немачки језик се учи у склопу Опште историје књижевности.
Образовање
Катедра за германистику спада у оквиру студијског програма Језик, књижевност, култура (ЈКК). У склопу овог студијског програма студенти могу да бирају једну од три подгрупа.
- Група за немачки језик и књижевност
- Група за скандинавске језике и књижевности
- Група за холандски језик и књижевност
Група за немачки језик и књижевност
На Универзитету у Београду немачки језик предаје се од 1904/1905. године, а пре тога, на његовој претечи – Великој школи.
Указом Краља Србије Петра I од 31-ог октобра 1906. године на предлог Министра просвете и црквених послова за привременог доцента под уговором у филозофском факултету постављен је г. Милан Ћурчин, доктор филозофије. [2]
На предлог Министра просвете и црквених послова 18-ог марта постављен је за сталног доцента у Универзитету у филозофском факултету за Немачки језик и Књижевност др. Милан Ћурчин-привремени доцент.[3]
Основне студије Немачког језика, књижевности и културе на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду трају 4 године, а после њих усавршавање у струци можете наставити на мастер студијама у трајању од једне године, и на докторским студијама у трајању од три године.
Поред домаћих предавача, који подједнако добро говоре и немачки и српски језик, практичну наставу из Савременог немачког језика држе и страни лектори из Немачке и Аустрије. Уз професоре који су стално запослени на Катедри за германистику, по правилу има и гостујућих професора из суседних земаља и из земаља немачког говорног подручја.
Катедра такође нуди студентима различите ваннаставне активности, као што су Театар секција и уредништво часописа студената германистике.
Група за скандинавске језике и књижевности
Група за скандинавске језике и књижевности основана је 1988. године, и тада је уписана прва генерација студената на четворогодишње додипломске студије норвешког и шведског језика и књижевности. Након годину дана касније уписана је и прва генерација на дански језик и књижевност, али је настава практичног данског језика из објективних разлога морала да буде прекинута 1995. године, а обновљена је од школске 2007-08. године.
У току студија студенти овладавају данским/норвешким/шведским језиком и њиховим структурама и стичу знања о књижевном и културном стваралаштву које одликује скандинавске земље у модерном добу и кроз њихову историју. Уз вештине и знања из свог главног скандинавског језика, студенти такође стичу и пасивна знања из друга два континентална скандинавска језика.
На студијама се стичу и преводилачке вештине, и вештине интеркултурне комуникације и интеркултурног посредовања. Поред домаћих предавача, који говоре и српски и одговарајући скандинавски језик, практичну наставу из данског/норвешког/шведског језика држе и страни лектори из Данске, Норвешке и Шведске. Често се организују и разне посете гостујућих предавача из Скандинавије.
Група за холандски језик и књижевност
На иницијативу Јелице Новаковић-Лопушине, тадашњег лектора при Катедри за германистику, а уз подршку Савезног завода за научну, културну и техничку сарадњу, Филолошки факултет у Београду покренуо је октобра 1987. наставу из холандског језика као изборног предмета. Тиме је означен почетак рада Лектората за холандски језик, првог у бившој Југославији.
Студијски профил Холандски језик, књижевност, култура припрема студенте за ефективну комуникацију на холандском језику у различитим контекстима и ситуацијама. Током студијског програма који траје 4 године посебна пажња усмерава на развој језичке, интеркултуралне и преводилачке компетенције. Студенти се такође подстичу на критичко и креативно размишљање које ће им бити неопходно у даљем пословном или академском развоју.
Основни циљ разноврсних наставних активности јесте и стицање и унапређивање вештина које се могу применити у различитим струкама попут социјалних, организационих, истраживачких и многих других.
Референце
