Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Каролина
Каролина на додели награда „Медија Форум“ у Монте Карлу, 12. новембра 2009.
Каролина, принцеза од Монака, принцеза од Хановера (фр.Caroline, la princesse de Monaco, la princesse de Hanovre, нем.Caroline, Prinzessin von Hannover, Prinzessin von Monaco; Монте Карло, 23. јануар1957), пуног имена Каролина Луиз Маргерита Грималди (Caroline Louise Marguerite Grimaldi), јесте најстарија кћерка кнеза Ренија III од Монака и америчке глумице Грејс Кели.
Будући да је принцеза Грејс желела да своју децу заштити од свакодневне пажње медија, Каролина је већину свог детињства провела у дому мајчиних родитеља у Филаделфији.[2] Када су постали адолесценти, Каролина, Алберт и Стефани стекли су репутацију „најгламурознијих наследника круне на Старом континенту“, а родитељи су им испуњивали све прохтеве.[3] Још од детињства, Каролина је била велики заљубљеник у моду.[4] Као дете је такође играла балет и свирала клавир и флауту.[5] Образовала се у приватној школи Свете Марије, а 1974. је дипломирала филозофију, психологију и биологију на универзитету Сорбона у Паризу.
Каролина је позната по својим учешћима у разним добротворним акцијама. Године 2003. УНЕСКО ју је именовао једним од амбасадора добре воље за науку, образовање и културу.[6] Такође је и почасна председника Светског удружења пријатеља деце.[7] Често донира новац и средства за организацију Црвени крст.[8] Године 2006. додељена јој је УНИЦЕФ награда за дечјег шампиона. Почасна је председница многих хуманитарних организација.
Проблеми око наследства моначанског престола
Каролинин краљевски монограм
Каролина је тренутна наследница престола Монака, будући да њен брат и тренутни владар, Алберт II од Монака, нема легалних наследника. Уколико Алберт не остави наследника, а Каролина га надживи, она ће постати друга кнегиња Монака од 1731. Раније је постојала могућност да владар усвоји своју децу рођену ван брака и именује их наследницима,[9] али због промена у Уставу Монака из 2002. то више није могуће.[10] Иако Алберт има троје незаконите деце, ниједно не може претећи Каролину у линији наследства за моначански престо.
Будући да се Алберт до тада није женио и није добио децу, кнез Реније III је морао да промени устав да би обезбедио наследника престола, што је ојачало статусе Каролине и њених потомака у линији наследства. Монако је 2. априла 2002. прогласио Кнежевски закон 1.249, који је осигурао да уколико суверени кнез умре без легалних наследника, круна ће бити пренета на бочну линију, кнежеве браћу или сестре, по принципу примогенитуре.[10] Пре овог закона, круна се могла пренети само на директне потомке тренутног владара, искључујући његову браћу, сестре и њихову децу. Француска је такође прихватила овај закон. По договору Француске и Монака из 1918, Монако би припао Француској уколико последњи кнез умре без наследника. Овај договор више не важи од 2005. године. Тако је Каролина постала директан наследник моначанског престола. Њена деца — Андреа, Пјер, Шарлота и Александра — заузимају друго, четврто, пето и шесто, а унук Саша треће место у линији наследства.
Свог првог мужа, банкара Филипа Жиноа, Каролина је упознала у Паризу, када је имала осамнаест година. Цивилно венчање одиграло се 28. јуна, а црквено 29. јуна 1978. у Монте Карлу. Пар се развео након само две године, 9. октобра 1980, без наследника. Уочи њиховог развода, кружили су многобројни трачеви да су се Каролинини родитељи Реније и Грејс обрадовали овој вести, будући да је Жино био седамнаест година старији од њихове кћери и није имао аристократско порекло.[13] Иако је дуго одбијала то да уради — и тако спречила Каролину да се са Стефаном Казирагијем венча у цркви — римокатоличка црква јој је 1992. коначно уважила поништење венчања са Жиноом.[14] У паузи између првог и другог брака, Каролина је била у кратким везама са Робертином Роселинијем, сином Роберта Роселинија и Ингрид Бергман, и са тенисером Гиљермом Виласом.
Каролина и Стефано Казираги (8. септембар 1960 — 3. октобар 1990) венчали су се 29. децембра 1983. у Монте Карлу. Казираги је био италијански бизнисмен и спортиста, три године млађи од ње, и био је називан „љубављу њеног живота“.[15] Пар је добио троје деце — Андреу Алберта Пјера 8. јуна 1984, Шарлоту Мари Помелин 3. августа 1986, и Пјера Ренија Стефана 5. септембра 1987. Шарлота и Пјер су добили имена по баби и деди са очеве стране, а Андреа по најбољем пријатељу свог оца. Идила је прекинута када је Казираги страдао у трци моторних чамаца недалеко од Монака, бранећи титулу светског шампиона у тој категорији.[16] Сахрањен је неколико дана касније у Капели мира у Монаку.[17]
Њихова деца Андреа, Пјер и Шарлота су други, трећи и четврта у линији наследства на престо Монака, одмах иза Каролине. Сво троје се баве хуманитарним радом, и често бивају проглашавани најлепшим члановима краљевских породица у анкетама многобројних часописа широм света.[18] Шарлота се бави такође јахањем, модом[19] и новинарством.[20] Након смрти Стефана Казирагија, Каролина је пет година, од 1990. до 1995, била у вези са француским глумцем Винсеном Линдоном, који је у животима њене деце преузео улогу оца.
Каролинин први унук Саша Казираги, син њеног најстаријег сина Андрее и његове тадашње веренице, касније и супруге, Татјане Санто Доминго, рођен је 21. марта 2013. године у Лондону.[21][22]
Трећи брак (1999–тренутно)
На свој четрдесет и други рођендан, 23. јануара 1999, Каролина се удала за свог дугогодишњег пријатеља Ернста Аугуста од Хановера. Њихова кћи, Александра Шарлот Улрике Марјам Виргинија, рођена је 20. јула исте године у Феклабруку, Аустрија. Међутим, у септембру 2009, Каролина се иселила из њиховог заједничког дома у Немачкој и вратила у Монако.[23] У јануару 2010, многи часописи су објавили фотографије Ернста Аугуста како љуби млађу жену, што је довело до многобројних спекулација да се Ернст и Каролина разводе.[24] Мада живе раздвојени, њих двоје се још увек нису званично развели. Ернст Аугуст није присуствовао венчању Каролининог брата Алберта II и Шарлин Витсток 1. јула 2011.[25]
^Џ. Ренди Тараборели (2004). „Once Upon a Time: Behind the Fairy Tale of Princess Grace and Prince Rainier” (на језику: енглески).|access-date= захтева |url= (помоћ)
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
