Име Ин је изведено од старих келтских речи en и enios, што значи вода. Двоструко н се појавило тек у 16. веку, на пример у тиролском Ландреиму из 1557. године, а од 18. века је уобичајено и изговара се кратким самогласником.[2] Можда постоји веза између имена Ин и имена француске реке Ен.[3]
Одавде до ушћа Ин представља границу између Немачке (Баварска) и Аустрије (Горња Аустрија). Градови у доњем току Ина су Зимбах, Браунау и Шердинг. У Дунав се улива код Пасауа. Иако носи више воде, Ин се сматра притоком Дунава јер је краћи од њега.
Просечан проток на ушћу Ина је 735 м3/с.
Дана 3. јуна 2013. протицај из Ина у Пасауу достигао је 6.820 м3/с[4], а нивои воде су достигли 12,85 м, највиши забележени ниво поплава у историји од 1501. године.[5]
Тренутно, на Ину постоје 24 хидроелектране. 17 од њих управља Вербунд АГ.[6]
Референце
^Richard J.A. Talbert, ур. (2000). Barrington Atlas of the Greek and Roman World: Map-By-Map Directory. I. Princeton, NJ and Oxford, UK: Princeton University Press. стр. 171. ISBN0691049459.
^Otto Stolz: Geschichtskunde der Gewässer Tirols. Schlern-Schriften, Band 32, Innsbruck 1932, S. 6–14 und 83–88 (Digitalisat)
^Arnaud Vendryes: L'Ain : le nom d'une rivière à travers les sources. In: Société d'Emulation du Jura, Travaux 2015, S. 147–168
