Злочини усташа у котаревима Кореница и Удбина представљају пример злочина и геноцидних радњи над српским становништвом у Лици које је спроводио усташки режим Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата.
Усташе су спроводиле злочине над становништвом свих сеоских насеља у котару Кореница и котару Удбина, која су била настањена српским становништвом.
Подручје ова два котара је после Другог светског рата интегрисано у оквир општине Титова Кореница.
Током Другог светског рата забележено је 1.456 палих бораца Народноослободилачког рата, затим 3.193 жртава фашистичког терора и 1.750 умрлих од тифуса, са подручја котара Кореница и котара Удбина, што укупно чини 6.399 лица. Од 3.193 жртава фашистичког терора 3.141 су лица српске и 51 лице хрватске националности. Велик број умрлих од тифуса последица је чињенице да је становништво услед офанзива фашистичких снага био принуђено да живи у збеговима.
Усташе су одговорне за директну смрт 2.566 лица и заједно са Немцима и Италијанима за додатне 73 жртве, али треба указати и да је велика смртност од тифуса између осталог последица оружаних акција снага НДХ.[1]
Нумеричко одређење броја страдалих
Подаци о броју страдалих становника котара Кореница и котара Удбина 1941-1945. публиковани су у зборнику Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи (Карловац, 1979) у издању Хисторијског архива Карловац под уредништвом историчара Ђуре Затезала.
Укупан број страдалих
6.399
Врста страдања
жртве фашистичког терора 3.193
пали борци НОВЈ 1.456
умрли од тифуса 1.750
Највише губитака (преко 100) имала су следећа сеоска насеља:
смрт од бомбардовања, мина, смрзавања у збегу, итд. 115
Година смрти жртава фашистичког терора
1941: 1.429
1942: 778
1943: 348
1944: 341
1945: 297
Јачањем партизанског покрета, из године у годину, смањивала са мугућност усташама и окупатору да наносе људске губитке цивилном становништву два котара.
Дизањем устанка 27. јула 1941. осујећен је наставак масовних покоља и хапшења локалног становништва који су били нарочито интензивни током јула 1941. године.
У првој етапи усташког терора, од почетка маја до 27. јула 1941, на подручју ова два котара убијено је до 1.000 људи.
Многи локални становници са подручја општине Кореница страдали су у логору Јадовно. Поименице су познати подаци за 513 лица српске националности са овог подручја који су у лето 1941. убијени у логорима Госпић и Јадовно.[2]
Међу покољима у лето 1941, непосредно након 27. јула 1941, истичу се покољи над становништвом Личког Петровог Села, Жељаве, Решетара, Горњег Ваганца, који су се одиграли последњих дана јула 1941. Крајем јула и у првим данима августа 1941. истичу се покољи над становништвом села Комић и Бунић.
У селу Бунић, у згради жандармеријске станице, усташе су 26. јула 1941. масакрирале 80 житеља, међу којима неколико десетина становника села Љубово покрај Бунића. Ускоро је почетком августа уследио и злочин на православном гробљу у истом селу када је убијено неколико десетина људи.[3]
Примери масовних злочина усташа над локалним становништвом
Покољ над становништвом општине Личко Петрово Село
Покољ над становништвом сеоске општине Личко Петрово Село у најинтензивнијем облику догодио се 27. јула 1941. када је у седам села ове општине, укључујући Личко Петрово Село, Жељаву, Решетар, похапшено 313 мушкараца и одвежено камионима и на бруталан начин побијено у Гаравицама покрај Бихаћа. Убијени мушкарци су се одазвали позиву усташких власти на јавне радове и похватани су на превару. Након овог покоља локално становништво се више није одазивало лажним позивима на јавне радове, поготово с обзиром да почетком августа 1941. на подручју котара Кореница избија народни устанак који ће ускоро попримити карактер партизанског рата.
Покољ у овој сеоској општини карактеристичан је по непосредном одвођењу ухапшеника на стратиште, и разликује се од претходне праксе која је најчешће подразумевала одвођење у затворе или логор Јадовно и потоњу ликвидацију. Након овог покоља, на подручју котара Кореница и котара Удбина усташе врше непосредне злочине на лицу места, без обзира на пол и узраст.
Покољ над становништвом села Јошан
Усташки покољ над становништвом села Јошан покрај Удбине, догодио се у другој половини септембта 1942. Према подацима историчара Гојка Везмара, усташе су у овом селу 28. септембра 1942. убиле 211 лица, махом жена, деце и стараца, док је село спаљено.[4]
Према подацима историчара Ђуре Затезала, покољ у селу Јошан имао је две етапе. Најпре су 19. септембра 1942. усташе убили клањем и спаљивањем у кућама и стајама 289 житеља села Јошан. Потом су 29. септембра исте године убили још 49 житеља, што укупно чини 338 цивилних лица. Према његовим подацима "неколико дјевојака и њихових мајки су усташе повезале жицом око стогова сијена, силовали па запалили“.[5]
Покољ над становништвом села Висућ
Усташки покољ над становништвом села Висућ покрај Удбине, догодио се 3. децембра 1942. Тога дана усташе су у овом селу убиле 85 лица, укључујући и 17 становника села Јошан који су се склонили у Висућ након покоља у њиховом селу и спаљивања њихових кућа.[4]
