Ово слово се такође често користи за представљање звучног двоусненог апроксиманта, мада је то тачније написано нижим дијакритичким знаком, тј. ⟨β̞⟩.
Тај звук се такође може транскрибовати као напредни лабиодентални апроксимант ⟨ʋ̟⟩, у ком случају се дијакритика поново често изоставља, јер није вероватно да постоји контраст.
Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
