Жене Хероји Совјетског Савеза

Медаља Златна звезда симбол Хероја Совјетског Савеза

Херој Совјетског Савеза је било почасно звање, које је од 1934. до 1991. године постојало у Совјетском Савезу. У том периоду ово звање је добило 12.777 људи од чега свега 95 жена.

Од укупног броја жена проглашених за Хероје Совјетског Савеза, готово све, њих 92 су биле учеснице Великог отаџбинског рата, изузев три — Полине Осипенко, жене пилота; Валентине Терешкове и Светлане Савицке, жена космонаута. Прве жене које су добиле звање Хероја Совјетског Савеза, 2. новембра 1938. године, биле су совјетске авијатичарке — Валентина Гризодубова, Полина Осипенко и Марина Раскова. Последње жене проглашене за хероје, 5. маја 1990. године биле су — Јекатерина Зеленко, Лидија Литвјак и Јекатерина Дјомина. Светлана Савицка је једина жена проглашена за двоструког Хероја Совјетског Савеза. Постхумно је одликовано 49 жена, а за живота њих 46.

Пре почетка Великог отаџбинског рата, 1938. године су проглашене 3 жене, у току рата је проглашено 49 жена, док је после рата проглашено 43 жене. У ток рата, од фебруара 1942. до марта 1945. године одликовано је 49 жена, од чега 1942. године њих 4, 1943. године 15, 1944. године 18 и 1945. године 12. У послератном периоду највећи број жена је одликован у периоду од маја до септембра 1945. године њих 11 и на двадесету годишњицу победе на фашизмом, маја 1965. године њих 14 жена.

Тренутно су живе свега три жене Хероји СССР — Јекатерина Дјомина, Валентина Терешкова и Светлана Савицка.

Велики отаџбински рат

У Црвеној армији се током Великог отаџбинског рата борило преко 800.000 жена, од чега је њих скоро 200.000 одликовано, а 92 су проглашене за Хероје Совјетског Савеза. У почетном периоду рата, 1941. године, највећи број жена, које су се добровољно пријављивале за војску, упућиван је у медицинске и друге помоћне јединице. Касније се улога жене у војсци променила и оне су биле — пилоти, снајперисти, чланови посаде тенка и др. Посебна активност жена је била у совјетским партизанским јединицама, које су деловале на окупираним подручјима Совјетског Савеза. Такође, жене које су остајале у позадини, преузимала су на себе терет рата — радећи тешке послове у индустрији, пољопривреди, транспорту и обављајући друге цивилне дужности.

Од 92 жене хероја, које су као учеснице Великог отаџбинског рата, њих 49 је погинуло током рата. Прва жена Хероја Совјетског Савеза, која је проглашена за своје заслуге током Великог отаџбинског рата била је совјетска партизанска Зоја Космодемјанскаја, која је проглашена 16. фебруара 1942. године.

Након распада Совјетског Савеза, у Руској Федерацији је 1993. године уведено звање Хероја Руске Федерације и њега је добило 9 жена учесница Великог отаџбинског рата.

Списак жена Хероја Совјетског Савеза

  1. Раиса Арнова (1920—1982), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. маја 1946. године.
  2. Марија Бајда (1922—2002), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 20. јуна 1942. године.
  3. Татјана Барамзина (1919—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 24. марта 1945. године.
  4. Марија Батракова (1922—1997), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 19. марта 1944. године.
  5. Вера Белик (1921—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  6. Анастасија Бисенијек (1899—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  7. Марија Боровиченко (1925—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. маја 1965. године.
  8. Надежда Волкова (1920—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  9. Руфина Гашева (1921—2012), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  10. Полина Гељман (1919—2005), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. маја 1946. године.
  11. Валерија Гнаровскаја (1923—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 3. јуна 1944. године.
  12. Нина Гнилицкаја (1916—1941), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 3. марта 1943. године.
  13. Валентина Гризодубова (1909—1993), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 2. новембра 1939. године.
  14. Улијана Громова (1924—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 13. септембра 1943. године.
  15. Јекатерина Дјомина (1925—2019), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 5. маја 1990. године.
  16. Дарија Дјаченко (1924—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 1. јула 1958. година.
  17. Марија Долина (1922—2010), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  18. Јевгенија Жигуленко (1920—1994), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  19. Јекатерина Зеленко (1916—1941), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 5. маја 1990. године.
  20. Јефросинија Зењкова (1923—1984), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 1. јула 1958. године.
  21. Антоњина Зупкова (1920—1950), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  22. Ана Јегорова (1916—2009), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. маја 1965. године.
  23. Вера Кашчејева (1922—1975), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 22. фебруара 1944. године.
  24. Анеља Кшивоњ (1925—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 11. новембра 1943. године.
  25. Марија Кисљак (1925—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  26. Наталија Ковшова (1920—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 14. фебруара 1943. године.
  27. Јелена Колесова (1920—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 21. новембра 1944. године.
  28. Ксенија Константинова (1925—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 4. јуна 1944. године.
  29. Тамара Константинова (1919—1999), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 29. јуна 1945. године.
  30. Зоја Космодемјанскаја (1923—1941), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 16. фебруара 1942. године.
  31. Татјана Костирина (1924—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 16. мај 1944. године.
  32. Људмила Кравец (1923—2015), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 31. мај 1945. године.
  33. Лен Кулман (1920—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  34. Ирина Левченко (1924—1973), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. маја 1965. године.
  35. Ана Лисицина (1922—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 25. септембра 1943. године.
  36. Лидија Литвјак (1921—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 5. маја 1990. године.
  37. Јелена Мазаник (1914—1996), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 29. октобар 1943. године.
  38. Татјана Макарова (1920—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  39. Маншук Маметова (1922—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 1. марта 1944. године.
  40. Татјана Мариненко (1920—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. маја 1965. године.
  41. Зинаида Маресева (1923—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 22. фебруара 1944. године.
  42. Ана Масловскаја (1920—1980), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. августа 1944. године.
  43. Наталија Меклин-Кравцова (1922—2005), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруар 1945. године.
  44. Марија Мелентјева (1924—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 25. септембра 1943. године.
  45. Марија Мелникајте (1923—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 22. марта 1944. године.
  46. Алија Молдагулова (1925—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 4. јуна 1944. године.
  47. Ана Морозова (1921—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  48. Клавдија Назарова (1920—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 20. августа 1945. године.
  49. Ана Никандрова (1921—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 24. марта 1945. године.
  50. Јевдокија Никулина (1917—2003), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 26. октобра 1944. године.
  51. Јевдокија Носаљ (1918—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 24. маја 1943. године.
  52. Марија Октјабрискаја (1905—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 2. августа 1944. године.
  53. Нина Онилова (1921—1941), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 14. маја 1965. године.
  54. Полина Осипенко (1907—1939), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 2. новембра 1939. године.
  55. Марија Осипова (1908—1999), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 29. октобар 1943. године.
  56. Људмила Павличенко (1916—1974), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 25. октобра 1943. године.
  57. Зоја Парфјонова (1920—1993), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  58. Јевдокија Паско (1919—2017), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 26. октобар 1944. године.
  59. Антоњина Петрова (1915—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. априла 1942. године.
  60. Галина Петрова (1920—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 17. новембра 1944. године.
  61. Марија Поливанова (1922—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 14. фебруара 1943. године.
  62. Надежда Попова (1921—2013), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  63. Зинаида Портнова (1926—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 1. јула 1958. године.
  64. Федора Пушина (1923—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 10. јануара 1944. године.
  65. Марина Ракова (1912—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 2. новембра 1939. године.
  66. Нина Распопова (1913—2009), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. маја 1946. године.
  67. Лариса Ратушнаја (1921—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  68. Јекатерина Рјабова (1921—1974), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  69. Лариса Розанова (1918—1997), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1948. године.
  70. Јевгенија Руднева (1920—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 26. октобра 1944. године.
  71. Светлана Савицкаја (1948), двоструки Херој Совјетског Савеза, проглашена 27. августа 1982. и 29. јула 1984. године.
  72. Зинаида Самсонова (1924—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 3. јуна 1944. године.
  73. Олга Санфирова (1917—1944), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  74. Валентина Сафронова (1918—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  75. Ирина Себрова (1914—2000), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. фебруара 1945. године.
  76. Магуба Сиртланова (1912—1971), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. маја 1946. године.
  77. Марија Смирнова (1920—2002), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 26. октобар 1944. године.
  78. Нина Сосњина (1923—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  79. Јелена Стемпковскаја (1921—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. маја 1946. године.
  80. Валентина Терешкова (1937), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 22. јуна 1963. године.
  81. Надежда Тројан (1921—2011), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 29. октобра 1943. године.
  82. Зинаида Туснолобова Марченко (1920—1980), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. децембра 1957. године.
  83. Јелена Убијвовк (1918—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 8. маја 1965. године.
  84. Нина Уљаненко (1923—2005), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  85. Надежда Федутенко (1915—1978), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  86. Клавдија Фомичова (1917—1958), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  87. Антоњина Худјакова (1917—1998), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. мај 1946. године.
  88. Марија Цуканова (1924—1945), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 14. септембра 1945. године.
  89. Јелисавета Чајкина (1918—1941), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 6. марта 1943. године.
  90. Вера Чаружа (1903—1942), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 17. мај 1960. године.
  91. Марина Чечнева (1921—1984), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 15. мај 1946. године.
  92. Галина Џунковска (1922—1985), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 18. августа 1945. године.
  93. Љубов Шевцова (1924—1943), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 13. септембар 1943. године.
  94. Марија Шчербаченко (1922—2016), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 23. октобар 1943. године.
  95. Марија Шкарлетова (1925—2003), за Хероја Совјетског Савеза проглашена 24. марта 1945. године.

Види још

Read other articles:

  لمعانٍ أخرى، طالع المجلس الأعلى للقضاء (توضيح). المجلس الأعلى للقضاء المجلس الأعلى للقضاء (السعودية) تفاصيل الوكالة الحكومية البلد السعودية  تأسست 14 رجب 1395هـ/23 يوليو 1975 المركز الرياض،  السعودية الهيئة القضائية العليا مجلس القضاء الأعلى الإدارة الوزراء المسؤول�...

 

العلاقات السنغافورية المدغشقرية سنغافورة مدغشقر   سنغافورة   مدغشقر تعديل مصدري - تعديل   العلاقات السنغافورية المدغشقرية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين سنغافورة ومدغشقر.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومرجعية للدولتين:...

 

Lambang Ventspils Lokasi kota Pelabuhan Ventspils Ventspils (bahasa Jerman: Windau) ialah sebuah kota pelabuhan di timur laur Latvia, terletak di kawasan Kurzeme yang bersejarah. Pada awal tahun 2017. Ventspils mempunyai penduduk sebanyak sekitar 39,000-39,500 jiwa. Kota ini terletak di Sungai Venta dan berada di pinggir Laut Baltik. . Kota ini didirikan pada tahun 1378. Ventspils berkembang pesat sebagai pelabuhan komersial pada tahun-tahun pertumbuhan Kadipaten Kurlandia dan Semigallen. Kar...

Direktorat JenderalKekayaan Intelektual Kementerian Hukum dan Hak Asasi Manusia Republik IndonesiaSusunan organisasiDirektur JenderalIr. Razilu, M.Si., CGCAE (plt)Situs webhttp://www.dgip.go.id/ Direktorat Jenderal Kekayaan Intelektual merupakan adalah sebuah unsur pelaksana Kementerian Hukum dan Hak Asasi Manusia Indonesia yang mempunyai tugas menyelenggarakan perumusan dan pelaksanaan kebijakan di bidang kekayaan intelektual sesuai dengan ketentuan peraturan perundang-undangan. Dalam m...

 

Синелобый амазон Научная классификация Домен:ЭукариотыЦарство:ЖивотныеПодцарство:ЭуметазоиБез ранга:Двусторонне-симметричныеБез ранга:ВторичноротыеТип:ХордовыеПодтип:ПозвоночныеИнфратип:ЧелюстноротыеНадкласс:ЧетвероногиеКлада:АмниотыКлада:ЗавропсидыКласс:Пт�...

 

2011 song by Sjonni's Friends This article relies largely or entirely on a single source. Relevant discussion may be found on the talk page. Please help improve this article by introducing citations to additional sources.Find sources: Coming Home Sjonni's Friends song – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (April 2019) Coming HomeEurovision Song Contest 2011 entryCountryIcelandArtist(s)Sjonni's FriendsLanguageEnglishComposer(s)Sigurjón Bri...

Sudirman Said Menteri Energi dan Sumber Daya Mineral Republik Indonesia ke-15Masa jabatan27 Oktober 2014 – 27 Juli 2016PresidenJoko WidodoWakil PresidenMuhammad Jusuf KallaPendahuluJero Wacik Chairul Tanjung (Plt.)PenggantiArchandra TaharDirektur Utama PT Pindad (Persero)Masa jabatan4 Juni 2014 – 27 Oktober 2014PendahuluTri HardjonoPenggantiSilmy Karim Informasi pribadiLahir16 April 1963 (umur 61)Larangan, BrebesKebangsaanIndonesiaAnak6Alma materSekolah Tinggi A...

 

1961 romantic comedy film by Blake Edwards Breakfast at Tiffany'sOriginal theatrical release poster by Robert McGinnisDirected byBlake EdwardsScreenplay byGeorge AxelrodBased onBreakfast at Tiffany'sby Truman CapoteProduced by Martin Jurow Richard Shepherd Starring Audrey Hepburn George Peppard Patricia Neal Buddy Ebsen Martin Balsam Mickey Rooney Cinematography Franz F. Planer Edited byHoward SmithMusic byHenry ManciniProductioncompaniesJurow-ShepherdSpinel EntertainmentDistributed byParamou...

 

Fictional character from Emmerdale Soap opera character Charity DingleEmmerdale characterEmma Atkins as Charity Dingle (2015)Portrayed byEmma AtkinsMica Proctor (2018 flashback)Duration2000–2005, 2009–presentFirst appearanceEpisode 267430 March 2000 (2000-03-30)ClassificationPresent; regularIntroduced byKeith Richardson (2000)Steve Frost (2009)Spin-offappearancesEmmerdale: The Dingles, For Richer for Poorer (2010)In-universe informationOther names Charity Tat...

Taman Nasional Podyjí (bahasa Ceska: Národní park Podyjí) adalah sebuah taman nasional di Region Moravia Selatan, Republik Ceko. Bersebelahan dengan Taman Nasional Thayatal Austria di perbatasan, kedua taman nasional tersebut bersama-sama disebut sebagai taman Inter-National.[1][2] Podyjí adalah satu dari empat taman nasional di Republik Ceko.[3] Kawasan ini melindungi hutan alam di sekitarnya di sepanjang pedalaman lembah Sungai Dyje. Bioma taman yang dilesta...

 

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (يوليو 2019) منتخب أرمينيا لكأس ديفيز البلد أرمينيا  تصنيف ITF 110 ▼ كأس ديفيز أول سنة 1996 سنوات اللعب 16 Ties played (W–L) 71 (34–3...

 

وحشي بن حرب زخرفة لاسم الصحابي وحشي بن حرب ومع دعاء رضي الله عنه معلومات شخصية الميلاد القرن 7  شبه الجزيرة العربية  الوفاة العقد 660 الموافق /39 هـحمص سبب الوفاة وفاة طبيعية الإقامة مكة المكرمة في شبه الجزيرة العربية مواطنة الخلافة الراشدة الكنية أبا دسمة العرق أفارقة ا...

Gina McCarthy Penasehat Iklim Nasional Gedung Putih ke-1PetahanaMulai menjabat 20 Januari 2021PresidenJoe BidenWakilAli ZaidiPendahuluJabatan didirikanPenggantiPetahanaAdministrator Badan Perlindungan Lingkungan Hidup ke-13Masa jabatan18 Juli 2013 – 20 Januari 2017PresidenBarack ObamaWakilStan Meiburg (pelaksana tugas)PendahuluLisa JacksonPenggantiScott Pruitt Informasi pribadiLahirRegina McCarthy3 Mei 1954 (umur 70)Boston, Massachusetts, Amerika SerikatPartai politikParta...

 

Region in New York state This article is about the region of New York. For the region of the United States that is sometimes referred to by this term, see Deep South. This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Southern Tier – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (October 2014) (Learn how and when...

 

Italian poet (1544–1595) For the play by Goethe, see Torquato Tasso (play). For the opera by Donizetti, see Torquato Tasso (opera). Torquato TassoPortrait of Torquato Tasso, aged 22, by Jacopo BassanoBorn(1544-03-11)11 March 1544Sorrento, Kingdom of NaplesDied25 April 1595(1595-04-25) (aged 51)Rome, Papal StatesOccupationPoetLanguageItalianGenreEpic poetrylyric poetrydialoguetreatiseLiterary movementRenaissance literature, MannerismSignature Portrait of Torquato Tasso, 1590s Torquato T...

Forced relocation under the threat of death For other uses, see Death march (disambiguation). Armenians being led away by armed guards from Harpoot, where the educated and the influential of the city were selected to be massacred at the nearest suitable site, May 1915. A death march is a forced march of prisoners of war or other captives or deportees in which individuals are left to die along the way.[1] It is distinguished from simple prisoner transport via foot march. Article 19 of ...

 

Japanese politician You can help expand this article with text translated from the corresponding article in Japanese. (February 2018) Click [show] for important translation instructions. View a machine-translated version of the Japanese article. Machine translation, like DeepL or Google Translate, is a useful starting point for translations, but translators must revise errors as necessary and confirm that the translation is accurate, rather than simply copy-pasting machine-translated tex...

 

المدرسة العليا للكهرباء (فرنسا) École Supérieure d'Electricité شعار المدرسة العليا للكهرباء (فرنسا)« شرارة كهرباء »   الشعار مدرسة هندسة في صميم تكنولوجيا المعلومات، الطاقة و النظم معلومات المؤسس Éleuthère Mascart - الوثر مسكارت التأسيس 1894 النوع خاصة الموقع الجغرافي المدينة جف سور إي...

Zeppelin-StaakenStato Germania Fondazione1916 a Staaken Fondata daFerdinand von Zeppelin Chiusura1920 Sede principaleGotha SettoreAeronautico Prodottiaerei civili e militari Modifica dati su Wikidata · Manuale La Zeppelin-Staaken (citata anche come Zeppelin Werke Staaken o Zeppelin-Werke GmbH) era una azienda aeronautica tedesco imperiale la cui sede originale era situata a Gotha, nella Turingia. Nasce infatti dall'iniziativa di Ferdinand von Zeppelin che ideò il concetto del ...

 

هذه المقالة تحتاج للمزيد من الوصلات للمقالات الأخرى للمساعدة في ترابط مقالات الموسوعة. فضلًا ساعد في تحسين هذه المقالة بإضافة وصلات إلى المقالات المتعلقة بها الموجودة في النص الحالي. (يناير 2014) هو كتاب خاص بالأدعية والأحراز والتعويذات وهو من كتب الشيعة الامامية تأليف الشي...