Рођена је 8. септембра1922. године у граду Лубни. Школовала се у Харкову и Кијеву, где је 1940. године завршила средњу школу. Током средње школе бавила се једриличарством. Уписала се и на школу једриличарства у Кијевском дому пионира. Године 1941. је завршила први курс при Московском институту за ваздухопловство.[1]
Током Великог отаџбинског рата била је — шеф комуникације ескадриле, пилот, виши пилот и командант лета авио пука. Борила се на јужном фронту од маја до јуна 1942, потом на Северно-кавкаском од јула до септембра 1942. године. Након тога је од септембра 1942. до јануара 1943. године била део Северене групе армија Заказавског фронта, а од јануара до новембра 1943. године на Севернокавкасном фронту. Од новембра 1943. до маја 1944. године била је у саставу Приморске армије, а након тога се до маја 1945. године борила у саставу Другог белоруског фронта. Командант лета Наталија Меклин је током рата извела велики број борбених летова, због чега је указом Президијума Врховног Совјета СССР-а23. фебруара1945. године добила почасно звање хероја Совјетског Савеза.[1]
Након завршетка рата, октобра 1945. године је била демобилисана и пребачена у резерву. Наставила је са школовањем и 1947. године је дипломирала на два курса филолошког факултета на Московском државном универзитету. Од октобра 1947. године је поново радила у Совјетској армији и 1953. године је дипломирала на Војном институту страних језика. Била је виши референтни и преводилац у Шестом директорату Министарства одбране Совјетског Савеза. Јануара 1956. године се удала за Јурија Феодоровича Кравцова, генерал-лајтнанта авијације.[1]
Од септембра 1957. године је радила као преводилац у Информационом одељењу Дирекције Генералштаба Совјетске армије, а затим у Издавачкој кући војно-техничке књижевности страних језика као тумач и уредник. Била је ангажована у књижевној делатности и написала је 17 књига. Од 1972. године је била члан Савеза писаца СССР-а, а након тога Савеза писаца Руске федерације.[1]
Наталија Кравцова је била добитница неколико признања и одликовања Совјетског Савеза. Приликом добијања звања Хероја Совјетског Савеза, 23. фебруара 1945. године, аутоматски је била одликована Орденом Лењина. Поред тога, одликована је и с другим одликовањима, међу којима су:[1]
три Ордена црвене заставе, којима је одликована 14. априла 1944, 14. децембра 1944. и 15. јуна 1945. године