Ду Фу или Ту Фу[1] (кин: 杜甫; пин: Dù Fǔ; Дулинг код места Чанган712. - Леијанг770.) био је један од најзначајнијих песника кинеске династије Танг.[2] Његова највећа амбиција била је да служи својој земљи као успешан државни службеник, али се показао неспособним да обавља неопходне услове. Његов живот, као и цела земља, уништен је побуном у Ан Лушану 755. године, а његових последњих 15 година било је време скоро сталних немира.
Његове песме изражавале су протест против политике. Описивао је социјалну неправду, глад и хаос са становишта обичног грађанина. Време збивања у његовим песмама увек је приказано као да је реч о пар стотина година уназад.
Иако је у почетку био мало познат другим писцима, његова дела су постала веома утицајна у кинеској и јапанској књижевној култури. Од његовог песничког писања, кроз векове је сачувано скоро хиљаду пет стотина песама.[2] Кинески критичари су га називали „песником-историчарем” и „песником-мудрацем”, док је опсег његовог дела омогућио да се западним читаоцима представи као „кинески Вергилије, Хорације, Овидије, Шекспир, Милтон, Бернс, Вордсворт, Беранже, Иго или Бодлер".[3]
Живот
Традиционална кинеска књижевна критика наглашавала је живот аутора када је тумачила дело, што је пракса коју је амерички научник Бартон Вотсон приписао „блиским везама које традиционална кинеска мисао поставља између уметности и морала”. Пошто се многе Ду Фуове песме баве моралом и историјом, ова пракса је посебно важна.[4] Други разлог, који је идентификовао кинески историчар Вилијам Хуенг, је тај што су кинеске песме обично сажете, изостављајући контекст који би могао бити релевантан, али за који се може претпоставити да обавештени савременик познаје. За савремене западне читаоце, „Што мање тачно знамо време, место и околности у позадини, то смо склонији да то погрешно замислимо, а резултат ће бити да или погрешно разумемо песму или да је не разумемо у потпуности”[5]Стивен Овен предлаже трећи фактор који је специфичан за Ду Фуа, тврдећи да разноликост песниковог дела захтева разматрање целог његовог живота, а не „редукционе“ категоризације које се користе за ограниченије песнике.[6]
Младост
Ду Фу је рођен у покрајини Кунгшиен у Хенану. Највећи део младости провео је у Лојангу. Године 746. одлази у престоницу Чанган.[1]
Први покушаји да положи испит за службеника ниси били успешни. Након што је ипак ванредно положио испит добио је високи положај под царом Сузонгом. Касније је послат у град Хуазхоу као представник за знање. Његов политички успех кратко је трајао, углавном док је био жив цар Сузонг. Након смрти цара још се интензивније бавио писањем песама.
Поезија
Данас је познато 1400 његових песама. Тежак живот и неуспех у чиновничкој каријери омогућили су му да искуси патње људи и да види тамну страну политике. Написао је изузетне песме: „Балада војничких кола“, „Балада о лепотици“ и „Песма од пет стотина речи о тузи коју сам осећао на путу из престонице у Фенгшјанг“.[7] Кад му је било 43 године, у земљи су избили ратни немири који су били узрок почетка пропадања династије Танга. У периоду ратне пометње и хаоса снашле су га многобројне невоље и патње и, видевши страдање народа својим очима, написао је: „Гледајући пролеће“, „Путовање на север“, „Три мандарина“ („Мандарин у Шинану“, „Мандарин у Тунгуану“ и „Мандарин у Шихау“), „Три растанка“ („Растанак старих“, „Растанак бескућника“ и „Растанак младожење“) и друге познате песме. Кад је рат био окончан, Ду Фу је дуго лутао са избеглицама. Значајне песме из тог периода су: „Моју колибу од сламе разнео је јесењи ветар“, „Чувши да су царске трупе поново освојиле крајеве северно и јужно од реке“, и друге.
Ду Фу је јако утицао на јапанске песнике и то углавном на песника Мацуа Баша.
Референце
^ абЂурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 436. ISBN86-379-057104 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ).
^ абEbrey, стр. 103 harvnb грешка: no target: CITEREFEbrey (help)
^Hung, стр. 1 harvnb грешка: no target: CITEREFHung (help)
Cooper, Arthur (translator) (1986). Li Po and Tu Fu: Poems. Viking Press. ISBN0-14-044272-3.
Davis, Albert Richard (1971). Tu Fu.. Twayne Publishers.
Ebrey, Walthall, Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Hawkes, David (6. 1. 2016). A Little Primer of Tu Fu. The Chinese University of Hong Kong Press. ISBN978-9629966591.CS1 одржавање: Датум и година (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза), revised ed.
Hinton, David (translator) (2019). The selected poems of Tu Fu. New York: New Directions Publishing. ISBN9780811228381.
Lee, Joseph J (1970). „Tu Fu's Art Criticism and Han Kan's Horse Painting”. Journal of the American Oriental Society. 90 (3): 449—461. JSTOR597089. doi:10.2307/597089..
McCraw, David (1992). Du Fu's Laments from the South. University of Hawaii Press. ISBN0-8248-1422-3.
Seth, Vikram (translator); Seth, Vikram (1992). Three Chinese Poets: Translations of Poems by Wang Wei, Li Bai and du Fu. Faber & Faber. ISBN0-571-16653-9.Непознати параметар |DUPLICATE_title= игнорисан (помоћ). Faber & Faber.
Suzuki, Torao and Yoichi Kurokawa; (in Japanese) Poetry of Du Fu, Vol. 8 (杜詩 第八冊,Toshi Dai-hassatsu). . Iwanami Shoten. 1966. ISBN978-4-00-200305-4.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Watson, Burton (translator) (2002). The Selected Poems of Du Fu. Columbia University Press. ISBN0-231-12829-0.
Yao, Dan and Li, Ziliang (2006). Chinese Literature. China Intercontinental Press. ISBN978-7-5085-0979-2.Пронађени су сувишни параметри: |author1= и |author= (помоћ)CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). 五洲传播出版社.
Young, David (translator); Du Fu: A Life in Poetry. Random House. 4. 11. 2008. ISBN978-0-375-71160-2.CS1 одржавање: Датум и година (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Motsch, Monika. "Slow Poison or Magic Carpet: The Du Fu Translations by Erwin Ritter von Zach." (Archive) In: Alleton, Vivianne and Michael Lackner (editors). De l'un au multiple: traductions du chinois vers les langues européennes Translations from Chinese into European Languages. Éditions de la maison des sciences de l'homme (Les Editions de la MSH, FR), Paris. Alleton, Viviane; Lackner, Michael (1999). De L' Un Au Multiple. Traduction du Chinois Vers les Langues Européennes/Translation from Chinese into European Languages. Les Editions de la MSH. стр. 100—111. ISBN9782735107681.
Owen, Stephen [translator & editor], Warner, Ding Xiang [editor], Kroll, Paul [editor], ур. (2016). The Poetry of Du Fu. De Gruyter Mouton. ISBN978-1-5015-0189-0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
Andrew, Anita N.; Rapp, John A. (2000), Autocracy and Cina's Rebel Founding Emperors: Comparing Chairman Mao and Ming Taizu, Lanham: Rowman & Littlefield, ISBN978-0-8476-9580-5
Bernhardt, Kathryn (јул 1995), „The Inheritance Right of Daughters: the Song Anomaly?”, Modern China: 269—309, S2CID143637417, doi:10.1177/009770049502100302CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bowman, John S. (2000), Columbia Chronologies of Asian History and Culture, New York: Columbia University Press
Du, Wenyu (1998), „Tang Song Jingji Shili Bijiao Yanjiu” [Comparative Study of Tang and Song Dynasty's Economic Strength], Researches in Chinese Economic History, 1998 (4), ISSN1002-8005
Eberhard, Wolfram (2005), A History of China, New York: Cosimo, ISBN978-1-59605-566-7
Fairbank, John King; Goldman, Merle (2006) [1992], China: A New History (2nd enlarged изд.), Cambridge, MA; London: The Belknap Press of Harvard University Press, ISBN978-0-674-01828-0
Forte, Antonio (1988), Mingtang and Buddhist Utopias in the History of the Astronomical Clock: the Tower, Statue, and Armillary Sphere Constructed by Empress Wu, École française d'Extrême-Orient