Луојанг (кин: 洛陽, Luòyáng) град је у покрајини Хенан у западној Кини. Налази се северно од реке Луо (по којој је добио име), у близини реке Хоанг, на око 110 km од покрајинске престонице Џенгџоу. Према процени из 2009. у граду је живело 1.388.418 становника.[1]
Један је од најстаријих градова Кине и једна од четири традиционалне престонице; нека од старих имена града су: Донгду (кин: 東都) - источна престоница, Ћиџинг (кин: 西京) - западна престоница. Био је главни град Кине под следећим династијама: источни Џоу (771. п. н. е. до 256 п. н. е.), источни Хан (25-220), краљевина Веи (220-265), западни Јин (265-316) и северни Веи (494-534).
Град је познат по бројним културноисторијски споменицима, због којих је од 2000. на листи Светске баштине. Први будистички храм у Кини „Баима ши“ (или „храм белог коња“) овде је 68. године подигао цар Мингди (династија Хан).
Пећине Лонгмен, на 12 km јужно од Луојанга, садрже 2800 натписа, 43 пагоде и преко 100.000 будистичких цртежа и слика.
Луојанг је данас центар пољопривредне регије са развијеном прехрамбеном и машинском индустријом.
Abramson, Marc. Ethnic Identity in Tang China. University of Pennsylvania Press (Philadelphia), (2008) ISBN978-0-8122-4052-8.
Cotterell, Arthur. The Imperial Capitals of China: An Inside View of the Celestial Empire. Pimlico (London), (2008) ISBN978-1-84595-010-1.
Hill, John E. Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd Centuries CE. BookSurge (Charleston), (2009) ISBN978-1-4392-2134-1.
Jenner, W. J. Memories of Loyang. Clarendon Press (Oxford), 1981.
Yang Hsüan-chih. Lo-yang ch‘ien-lan chi, translated by Wang Yi-t‘ung as A Record of Buddhist Monasteries in Lo-yang. Princeton University Press (Princeton), (1984) ISBN0-691-05403-7.