Фудбалом је почео да се бави у млађим категоријама Колубаре. Чадиковски је потом отишао у Словенију и придружио се Публикуму Цеље у лето 2001. године. Провео је три и по сезоне у клубу, постигавши 22 гола у првенству. Затим је отишао у руски клуб Зенит Санкт Петербург у сезони 2004/05.[1]
У јануару 2008. године, Чадиковски се вратио у Србију и потписао трогодишњи уговор с Партизаном.[2] Помогао је тиму да освоји дуплу круну, а у „црно белом” табору је остао наредних годину дана.[3] Потом је прешао у јужнокорејски тим Инчон јунајтед. Након тога је играо за још неколико словеначких екипа Рудар Велење, Олимпија Љубљана, Копар, Домжале и поново за Цеље. Поседује словеначко држављанство.[4]
Почетком 2014. године потписао је за Раднички из Крагујевца.[5] Потом је играо за Колубару из Лазаревца у два наврата, као и за мостарски Вележ током 2015. године.[6]
Током 2020. наступа за српсколигаша ТЕК из Великих Црљена,[7] а притом Чадиковски је стекао тренерску А лиценцу.[8]
Репрезентација
Дебитовао је за репрезентацију Македоније у пријатељској утакмици против Кине у јануару 2004. године. Укупно је одиграо 8 утакмица за репрезентацију, није постигао погодак. Последњи меч у дресу са државним грбом је одиграо квалификацијама за Светско првенство у фебруару 2005. против Андоре у Скопљу.[9][10]