Докторско суђење

Суђење нацистичким лекарима
пресуда Карлу Бранту
Изрицање смртне казне вешањем пред Трибуналом за ратне злочине Сједињених Држава личном лекару Адолфа Хитлера, 43-годишњем Карлу Бранту. Брант је такође био и Комесар за здравље и санитацију Рајха.
Део серије о нацизму
Нацизам
Организације
Историја
Идеологија
Расна идеологија
Коначно решење
Нацисти
Нацизам изван Немачке
Спискови
Сродне теме

Докторско суђење, званично Сједињене Америчке Државе против Карла Бранта, и осталих (енгл. United States of America v. Karl Brandt, et al., 9. децембар 1946 — 20. август 1947) било је суђење двадесет тројици оптужених, од којих су 20 били лекари, којима је на терет стављено вршење нехуманих експеримената, учествовање у масовним логорским егзекуцијама и другим ратним злочинима, завера за вршење ових дела и чланство у криминалног организацији СС-у (овакав статус СС-а резултат је пресуде у главном Нирнбершком процесу).

Поступак је водио Војни трибунал I - судије Волтер Билс, Харолд Себринг и Џонсон Крофорд, Виктор Сверинген као замена

Петорица оптужених су ослобођена, седморица су осуђена на смртну казну а остали су осуђени на затворске казне у распону од 10 година до доживотног затвора. Ово суђење имало је пресудан значај за настанак Нирнбершког кодекса.

Оптужница

Оптужени су се суочили са четири оптужбе, укључујући:

  1. Завера да почине ратни злочини и злочини против човечности описани у тачкама 2 и 3;
  2. Ратни злочини: вршење медицинских експеримената без пристанка субјеката над ратним заробљеницима и цивилима окупираних држава, у оквиру којих су оптужени починили убиства, бруталности, окрутности, мучења, зверства и друге нечовечне акте. Такође, планирање масовних убистава ратних затвореника и цивила из окупираних држава, који су стигматизовани као стари, ментално оболели, неизлечиво болесни, деформисани, и тако даље, коришћењем гаса, смртоносних инјекција, и разних других средстава у домовима, болницама и азилима током Програма еутаназије, и учествовање у масовним убиствима логораша у концентрационим логорима.
  3. Злочини против човечности: чињење злочина описаних у тачки 2 и над немачким држављанима.
  4. Чланство у злочиначкој организацији, СС.

Трибунал је у великој мери одбацио оптужбу 1, уз образложење да та оптужба излази изван надлежности Трибунала.

О — оптужен   К — оптужен и проглашен кривим

Оптужени, положаји, осуде и судбине
Име Фотографија Положај Оптужбе Пресуда и казна
    1 2 3 4  
Херман Бекер-Фрејсенг Штабни лекар у Луфтвафеу (капетан, медицинска служба ваздухопловства); и начелник одељења за медицину у авијацији. О К К   20 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1961.
Вилхелм Бајглбек Лекар саветник у Луфтвафеу О К К   15 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1963.
Курт Бломе Заменик вође здравља Рајха (Reichsgesundheitsführer); и опуномоћеник за истраживање канцера у истраживачком савету Рајха. О О О   Ослобођен на докторском суђењу али касније осуђен на 20 година од стране француских власти, умро 1969.
Виктор Брак Оберфирер у СС и штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС; главни административни официр у кабинету вође НСДАП-а (Oberdienstleiter, Kanzlei des Führers der NSDAP) О К К К смрт
Карл Брант Лични лекар Адолфа Хитлера; групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; комесар Рајха за здравље и санитацију (Reichskommissar für Sanitäts und Gesundheitswesen); члан Истраживачког савета Рајха (Reichsforschungsrat) О К К К смрт
Рудолф Брант Пуковник у Алгемајне СС; лични административни официр Хајнриха Химлера (Persönlicher Referent von Himmler); министарски саветник и начелник министарске канцеларије у Министарству унутрашњих послова Рајха. О К К К смрт
Фриц Фишер Штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену. О К К К доживотни затвор, измењено у 15 година. Пуштен 1954, умро 2003.
Карл Гебхард Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; лични лекар Хајнриха Химлера; главни лекар штаба лекара Рајха и полиције (Oberster Kliniker, Reichsarzt SS und Polizei); председник немачког црвеног крста О К К К смрт
Карл Генцкен Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; начелник медицинског одељења Вафен СС (Chef des Sanitätsamts der Waffen SS) О К К К доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1954, умро 1957.
Зигфрид Хандлосер Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); медицински инспектор армије (Heeressanitätsinspekteur); начелник медицинских служби оружаних снага (Chef des Wehrmachtsanitätswesens) О К К   доживотни затвор. Измењено у 20 година. Пуштен и умро 1954.
Валдемар Ховен Хауптштурмбанфирер (капетан) Вафен СС и главни лекар у концентрационом логору Бухенвалд О К К К смрт
Јоаким Мруговски Оберфирер у Вафен СС; главни хигијеничар лекара рајха СС и полиције (Oberster Hygieniker, Reichsarzt SS und Polizei); начелник хигијенског института Вафен СС (Chef des Hygienischen Institutes der Waffen SS) О К К К смрт
Херта Оберхојзер Лекар у концентрационом логору Равензбрик и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену О К К   20 година затвора. Измењено у 10 година. Пуштена 1952, умрла 1978.
Адолф Покорни Лекар, специјалиста за кожне и венеричне болести О О О   ослобођен
Хелмут Попендик Оберфирер у СС; начелник персоналног штаба лекара рајха СС и полиције (Chef des Persönlichen Stabes des Reichsarztes SS und Polizei) О О О К 10 година затвора. Пуштен 1951, умро 1994.
Ханс Волфганг Ромберт Лекар у Одељењу за медицину у авијацији у Немачком експерименталном институту за авијацију. О О О   ослобођен. Умро 1981.
Герхард Росе Generalarzt Луфтвафеа (бригадни генерал медицинске службе ваздухопловства); начелник Одељења за тропску медицину и професор на институту Робрет Кох; саветник за хигијену тропске медицине начелника медицинске службе Луфтвафеа. О К К   доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1955, умро 1992.
Паул Рошток Главни хирург хируршке клинике у Берлину; хируршки саветник у војсци; начелник канцеларије за медицинску науку и истраживање (Amtschef der Dienststelle Medizinische Wissenschaft und Forschung) подређену оптуженом Карлу Бранту, комесару Рајха за здравље и санитацију О О О   ослобођен. Умро 1956.
Зигфрид Руф Начелник одељења за ваздухопловну медицину у немачком институту за експерименталну авијацију (Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt) и први поручник у медицинској служби авијације; наставио истраживање и објављивање радова из области авијације све до 1989[1] О О О   ослобођен. Умро 1989.
Конрад Шефер Лекар у Институту за медицину у авијацији у Берлину О О О   ослобођен
Оскар Шредер Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); начелник штаба Инспектората медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Stabes, Inspekteur des Luftwaffe-Sanitätswesens); начелник Медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Sanitätswesens der Luftwaffe) О К К   Доживотни затвор, измењено у 15 година. Ослобођен 1954, умро 1958.
Волфрам Зиверс Штандартенфирер (пуковник) у СС; начелник друштва Аненербе и начелник његовог Института за војно научно истраживање (Institut für Wehrwissenschaftliche Zweckforschung); заменик шефа одбора директора Истраживачког савета Рајха. О К К К смрт
Георг Аугуст Велц Oberfeldarzt у Луфтвафеу; начелник Института за медицину у авијацији у Минхену. О О О   ослобођен

Осуђени на смрт су обешени 2. јуна 1948. у затвору Ландзберг у Баварској.

За неке, разлику између затворске и смртне казне је направило чланство у СС, „организацији која је пресудом Међународног војног трибунала проглашена криминалном“. Међутим, неки оптужени који су били чланови СС су добили затворске казне. Степен личног учешћа и/или командовања над умешаним групама је био значајан фактор у другим пресудама.

Референце

  1. ^ Ruff, Siegfried, et al. Sicherheit und Rettung in der Luftfahrt. Koblenz : Bernard & Graefe, c1989.

Додатна литература

Види још

Спољашње везе