Димитрије Маринковић (Параћин, фебруар1835 — Београд, 17/30. јун 1911) био је српски правник и политичар. Маринковић је био министар унутрашњих послова и министар правде владе Краљевине Србије, као и председник Сената.
Биографија
Свршио је лицеј у Београду 1855. Служио је у судској струци. 1874 — 1884 био је члан касационога суда, 1884 министар правде, 1885 министар унутрашњих послова, 1886 — 1887 опет министар правде у Гарашаниновом министарству. Био је и члан Српског археолошког друштва од његовог оснивања 1883. године.[1]
1886 — 1889 био је државни саветник, 1894 поново је стављен за државног саветника, a 1895 — 1896 био је министар унутрашњих послова.
Имао је великог удела у издавању Устава 1901. и у склапању напредњачко—радикалне фузије, која је са тим уставом стајала у вези. Био је први председник Сената 1901. али је 1902. одступио због неслагања са краљем Александром, када је овај намеравао обуставити устав од 1901.
.jpg)
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small}