Димитрије Ђурковић

Димитрије Ђурковић
Лични подаци
Датум рођења(1925-09-12)12. септембар 1925.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти2. септембар 2021.(2021-09-02) (95 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Димитрије Ђурковић (Београд, 12. септембар 1925 — Београд, 2. септембар 2021) био је југословенски и српски позоришни редитељ и универзитетски професор.

Биографија

Матурирао је у Првој мушкој гимназији у Београду (1944). Као ђак постао је 1938. члан дечјег Родиног позоришта. Као гимназијалац је режирао позоришне представе и глумио. По завршетку Другог светског рата радио је као новинар и филмски критичар у „Политици“, Радио Београд-у и у часопису „Југославија“ (1945-1952).[1]

Када је основана Академија за позоришну уметност, постао је студент прве генерације и на Одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна дипломирао 1952. Дипломску представу Довитљиву девојку Лопе де Веге поставио је на сцени НП у Суботици.[1]

Први посао добио је 1953. у крагујевачком Народном позоришту, где је са Миленком Маричићем и Јосипом Лешићем, уз подршку управника Љубише Ружића. У две сезоне режирао је четири представе. После је прешао (1955) у Српско народно позориште у Новом Саду. Две сезоне радио је у београдском Савременом позоришту (1961-1963).[1]

Током ангажман ау СНП остварио је најзначајније режије у каријери и остварио статус редитеља којем се поверавају најтежи пројекти. У СНП био директор Драме (1963-1967) и две године уметнички руководилац Веселог театра „Бен Акиба“. [2]

Седам његових представа приказано је на Југословенским позоришним играма у Новом Саду.[1]

Реализовао је и неколико режија у београдским позориштима.[1]

Педагошки рад почео је као наставник глуме у Средњој позоришној школи у Новом Саду (1955-1957) те наставник за предмет Анализа текста у Драмском студију СНП (1966-1968), а пуни замах остварио је на универзитетима у Београду и Новом Саду. На београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас Факултет драмских уметности) изабран је 1969. за доцента а касније ванредног и редовног професора.[1]

У школској 1978/79. постао је професор и шеф класе прве године режије на Академији уметности.[1]

Године 2007. је у издању Позоришног музеја Војводине објављена монографија Димитрије Ђурковић, коју је приредио Петар Марјановић.[1]

Награде

  • Четири Стеријине награде (три за режију – Избирачица, Халелуја, Фамилија Софронија А. Кирића и једну за сценску адаптацију, Село Сакуле, а у Банату[1]
  • Две награде за режију на Сусретима војвођанских позоришта (Иркутска прича, Фамилија Софронија А. Кирића)[1]
  • Две редитељске награде примио је од Удружења драмских уметника Србије (Иркутска прича; Село Сакуле, а у Банату)[1]

Театрографија

  • Краљ Лир, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Довитљива девојка, 31.05.1952, Суботица, Народно позориште[3]
  • Господар, 20.10.1953, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Истина је мртва, 15.04.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Наследство, 30.12.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Дубоко плаво море, 15.06.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Песма, 10.02.1956, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Сапутници, 31.03.1956, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Хајде да се играмо, 05.01.1957, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Небески одред, 24.03.1957, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Оптимистичка трагедија, 09.11.1957, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Тишина шума, 15.03.1958, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Чаробњак који доноси кишу, 03.10.1958, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Пукотина раја, 21.02.1959, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Песма, 19.04.1959, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Матуранти, 17.10.1959, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Женидба председника кућног савета, 31.12.1959, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Калигула, 02.06.1960, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Избирачица, 15.10.1960, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Иркутска прича, 05.03.1961, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Хамлет, 22.11.1961, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Варалица у Бечеју, 24.11.1961, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Операција Лисистрата, 21.12.1962, Београд, Савремено позориште[3]
  • Вечити младожења, 27.04.1963, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Народни посланик, 29.10.1963, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Коштана, 19.05.1964, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Халелуја, 19.11.1964, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Плави зец, 07.10.1965, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Фамилија Софронија А. Кирића, 08.02.1966, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Госпођа министарка, 26.04.1966, Нови Сад, Српско народно позоришта[3]
  • Месечина за несрећне, 25.11.1967, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Викторија, 01.03.1968, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Зла жена, 19.10.1968, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Плуг и звезде, 29.10.1968, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Оскар, 12.11.1968, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Село Сакуле а у Банату, 11.03.1969, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Село Сакуле, а у Банату, 02.10.1969, Вршац, Народно позориште 'Стерија'[3]
  • Тринаест девојака Љубе Чекмеџића, 29.10.1969, Сомбор, Народно позориште[3]
  • Слатко православље, 15.10.1970, Београд, Атеље 212[3]
  • Потраживања у мотелу, 28.02.1971, Београд, Народно позориште[3]
  • Каплар и цар, 25.05.1971, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Та ваша прича, 07.01.1972, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Беле ракете лете на Амстердам, 14.10.1972, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Галеб, 16.01.1973, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Занат госпође Ворн, 23.10.1973, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Сентиментална представа, 25.03.1974, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Зли дуси, 07.10.1975, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Смрт трговачког путника, 17.02.1977, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Тврдица, 17.12.1978, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Брисан пут, 13.05.1980, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Хеда Габлер, 04.12.1984, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Љубавно писмо, 03.10.1992, Вршац, Народно позориште 'Стерија'[3]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „ЂУРКОВИЋ Димитрије | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  2. ^ „In memoriam: Dimitrije Đurković (1925 – 2021) | Srpsko narodno pozorište”. www.snp.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-15. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-15.