У Београду је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1973. са просечном оценом 9,97, магистрирао 1976, a докторирао је четири године касније. Докторска дисертација се звала „Економски ефекти посредних пореза“.
На Правном факултету Универзитета у Београду прошао је целу универзитетску каријеру: асистент од 1973, доцент од 1981, ванредни професор од 1986. Од 1991. је редовни професор Правног факултета на предмету Јавне финансије и финансијско право. На последипломским студијама предаје предмете Европско пореско право и Међународно пореско право. Написао је 13 књига и више научних радова.
Функцију декана Правног факултета обављао је у два мандата, од 1995. до 1997. и од 1997. до 1998. године. Осим тога био је и продекан 1985 — 1987. Током 1990 — 1991. био је члан Комисије за фискалну реформу тадашњег Савезног извршног већа и председник Комисије за фискалну реформу Владе Србије. Био је и члан експертског тима Драгослава Аврамовића за израду Програма монетарне реконструкције, а као експерт ОЕЦД учествовао је у припреми фискалне реформе у Словачкој 1991. Од 2001. до 2003. био је заменик министра финансија и економије Божидара Ђелића и један од креатора реформског пореског пакета закона. Од априла 2003. је председник Управног одбора Војвођанске банке.
18. децембра 2006. Дејан Поповић је поднео извештај о раду Универзитета за време његовог мандата од 27 месеци. Указао је да су тај мандат обележила два значајна догађаја: доношење новог Закона о високом образовању и прослава стогодишњице првог српског закона о Универзитету. Говорећи о лидерској улози БУ, Поповић је истакао да су професори Универзитета у Београду престигли хрватске по индексу цитираности у међународним научним часописима. Његов наследник на овом положају је Бранко Ковачевић, професор Електротехничког факултета, изабран 18. децембра 2006.
