Дарко Танасковић (Загреб, 4. јануар1948) српски је исламолог, филолог оријенталиста, универзитетски професор, књижевник, књижевни преводилац, дипломата и академик.[1]
Бивши је амбасадор Југославије у Републици Турској, Азербејџану и Ватикану, као и амбасадор Србије при Унеску. На Филолошком факултету Универзитета у Београду био је управник Катедре за оријенталистику, продекан, председник Савета и Управног одбора. Током професорске каријере по позиву је предавао на многим универзитетима у региону и свету.[1]
Дарко је класичну гимназију (осмогодишњу) завршио у Београду. Године 1966. уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао оријенталну филологију 1970, затим магистрирао 1972. године. Током 1976/77. године боравио је у Тунису као студент, а потом је 1979. докторирао на Филолошком факултету са дисертацијом „Арапски језик у савременом Тунису – диглосија и билингвизам“.[3][1]
Године 1971. Танасковић је постао асистент-приправник за оријенталну филологију на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета, затим доцент 1980. године, а као ванредни професор радио је од 1981. године. За редовног професора примљен је 1989. године и на факултету је радио све до пензионисања 2018. године. Предавао је, између осталог, предмете Арапски језик, Турски језик, Увод у оријенталну филологију, Персијску књижевност, а потом и Арапску књижевност и Основе исламске цивилизације. На постдипломским студијама (магистарским и докторским) предавао је Увод у упоредну граматику семитских језика, Лингвистичку и Књижевну арабистику, Ислам и хришћанство, Исламски фундаментализам и друго.[3] Једно време је радио као управник Катедре за оријенталистику, продекан Филолошког факултета и председник Савета и Управног одбора Филолошког факултета. Био је и члан Комисије за матичност, Управног одбора и Савета Универзитета у Београду, као и председник Одбора за хуманистичке науке при Заједници, односно Министарству науке Републике Србије.
Професор Танасковић члан је Удружења књижевних преводилаца, Удружења књижевника Србије и српског ПЕН-клуба, те члан Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије од 2010. године, Управног одбора СКЗ и Управног одбора Института за књижевност и уметност у Београду.[2][3] Био је председник Савета Дипломатске академије „Коча Поповић” 2013. године. Од 2016. године је почасни председник Друштва српско-азербејџанског пријатељства. 8. децембра 2023. објављено је да је један од потписника подршке листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, пред парламентарне изборе у Србији, заказане за 17. децембар 2023.[4]
Током својих дипломатских дужности, прикупио је многе ретке књиге и издања за своју личну библиотеку, понекад доносећи и читаве кутије књига назад у Београд.[5] Током деценија живота и рада сакупио је важну, ретку и вредну колекцију књига која обухвата најважнију колекцију оријенталистике у југоисточном делу Европе, изузетну библиотеку о арапском свету, исламу, Босни и Турској.[6]
Легат Дарка Танасковића
Дарко Танасковић са Горицом Лазић у Музеју књиге и путовања, испред „Практичног арапско-француског речника” из 1871. године.
Проф. др Дарко Танасковић 2017. године започео је формирање свог легата у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Приликом потписивања уговора, као симбол доброг почетка сарадње, поклонио је Удружењу изузетно редак примерак првог издања „Практичног арапско-француског речника” (Dictionnaire pratique Arabe-Francais) из 1871. године, француског арабисте и главног преводиоца француске војске у АлжируМарселина Босијеа. Ову ретку књигу професор Танасковић набавио је током једногодишњег студијског боравка у Тунису (1976/77).[5]
Танасковић је Удружењу поклонио и збирку књига, часописа и других материјала које је сакупљао дуже од четрдесет година, а међу књигама из његове библиотеке посебно се истичу издања арабистике, туркологије и речници за учење арапског језика. У библиотеци се налази и књига са посветом турског нобеловца Орхана Памука коју је Танасковићу писац лично потписао током боравка у Београду 2006. године.[7]
Поред библиотеке, у легату професора Танасковића налази се и мноштво других предмета: диплома, захвалница, фотографија са значајним људима које је сретао током дуге и успешне каријере, попут фотографија са папом, као и председником Азербејџана.[8]
Приватни живот
Професор Танасковић ожењен је Весном Танасковић, рођеном Перовић, ћерком глумца Слободана Цице Перовића. Заједно имају троје деце: Марка, Јелену и Марију.[2]
Награде и одликовања
Добитник је награде Златни беочуг за трајни допринос култури Београда 2009. године, Изузетне Вукове награде2014. и сретењске Златне медаље за заслуге 2019. године.[9][10] Уручено му је признање „Културни образац” 2018. године.[11] У Министарству спољних послова додељена му је почасна титула првог „Доајена српског елитног дипломатског ешалона са лентом”. Танасковић је тридесети добитник награде Беловодска розета, која се додељује истакнутим личностима које су допринеле развоју српске културе и уметности и очувању историјских и духовних вредности.[12] Августа 2022. добио је Награду „Стефан Првовенчани”.[13] Новембра 2022. у Беранама му је додељена Награда „Проф. др Божидар Бојовић – слава Србину”.[14]
Објавио је преко 600 научних и стручних радова из области широко схваћене оријенталистике, од којих су неки преведени и објављени на страним језицима.[3][1] Међу бројним радовима истичу се књиге:[18]
„Арапска поезија” (1977)
„Суфизам ”(са И. Шопом, 1981, 2012)
„Арапски језик у савременом Тунису” (1982)
„Контрастивна анализа арапског и српскохрватског језика” (1982)
„У дијалогу с исламом” (1992)
„Турско-српски речник” (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевић, 1997)
„На Истоку Запада” (са М. Јевтићем, 2000, два издања)
„Аутономија мишљења“ (у колекцији М. Јевтића „Одговори“, разговори, 2000)
„Ислам и ми” (2000, четири издања)
„Континуитет кризе и могући исходи” (с групом аутора, 2001)
„Граматика арапског језика” (са А. Митровић, 2005, два издања)
„Ислам: догма и живот” (2008, 2018)
„Аутономија мишљења” (са М. Јевтићем, 2009, 2016)
„Неоосманизам - повратак Турске на Балкан: доктрина и спољнополитичка пракса” (2010, 2011, 2015)
^ абвг„Проф. др Дарко Танасковић”. fil.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-16 — преко Филолошки факултет Универзитета у Београду.
^ аб„Легат оријенталисте и дипломате Дарка Танасковића”. Србија међу књигама. Годишњак: 228. 2017. ISSN2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
_1871.jpg)
