Данијела Костадиновић (Лесковац, 29. април 1973) српски је историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, паремиолог, преводилац и професор Универзитета у Нишу.

Основну школу и Гимназију завршила је у Лесковцу. Студије књижевности завршила је 1996. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, смер Српскохрватски језик и југословенске књижевности. Магистрирала је 2003. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Слободана Ж. Марковића. Докторирала је 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Радивоја Микића.

На Филозофском факултету Универзитета у Нишу^[1] почела је да ради 30. септембра 1998. године као асистент-приправник на предметима Хрватска и Македонска књижевност. У звање асистента бирана је 2004. године, потом у звање доцента 2014. године, а у звање ванредног професора бирана је 2019. године за ужу научну област Српска и компаративна књижевност (Упоредно проучавање јужнословенских књижевности и Књижевност за децу). Била је секретар катедре у два мандата (1998-2001 и 2005-2007), као и управник Департмана за српску и компаративну књижевност (2016-2019).

Учествовала је на великом броју међународних семинара (XXX међународном Семинару за македонски језик, књижевност и културу, Охрид, Македонија, август 1997; XXXI међународном Семинару за бугарски језик и културу, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Велико Трново, Бугарска, 3–23. 8. 1998; XXXIII међународном Семинару за македонски језик, књижевност и културу, Охрид, Македонија, 8–22. 8. 2000; Интернационалној школи за руски језик и књижевност, Пушкинов институт, Москва, Русија, 5. 11–5. 12. 2004. године и другима). Учествовала је на великом броју семинара за професионално усавршавање наставника (Савремени приступи у настави српског језика и књижевности 2015/16. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, тема предавања: „Утицај нордијске школе на драмско стваралаштво Мирослава Крлеже, 2015; Савремени приступи у настави српског језика и књижевности 2017. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, тема предавања: „Проза за децу и омладину Бранка Ћопића”; Савремени приступи у настави српског језика и књижевности 2018. године, тема предавања: „Статус јужнословенских књижевности у наставним програмима и наставној пракси”).

Главни је и одговорни уредник часописа Наше стварање, члан редакције часописа Спектар (Македонија)^[2], члан редакције међународног часописа Вестник Московского государственного областного университета. Серия: Философские науки, члан међународног научног и уређивачког одбора међународне научне конференције „Филко“ – филологија, култура, образовање (Штип, Македонија/Вороњеж, Русија). Била је члан Програмског одбора и организационог одбора НИСУН-а (Филозофски факултет у Нишу), члан Програмског одбора међународног научног скупа Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (Западни универзитет у Темишвару/Филозофски факултет у Нишу), члан Програмског одбора међународног научног скупа Емоције у култури Срба и Бугара и Музика у култури Срба и Бугара (Филозофски факултет у Нишу/ Филолошки факултет у Великом Трнову), члан уређивачког одбора часописа Исходишта 4 и Исходишта 5. Члан је Фондације за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија презент“ (Македонија), члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, члан Czech-Slovak Comparative Association, члан International Comparative Association ACLA/ICLA и сарадник института ИНАКУ (Скопје, Северна Македонија). Била је члан жирија Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, члан и председник жирија (2006) за доделу награде „Бранко Миљковић“, коју додељује Град Ниш за најбољу књигу песама, члан жирија за награду Града Ниша „Чудни зец“ за најбољу књигу за децу и младе (2016), члан жирија за награду Града Ниша „Малени цвет“ за књижевност за децу и младе (2017), члан жирија за награду „Рамонда сербика“ за свеукупно вишегодишње стваралаштво домаћег писца који је оставио посебан печат у историји савремене српске књижевности (2020).

Учествовала је као истраживач на пројектима: Књижевни живот на југу и југоистоку Србије у XIX и XX веку и Народна књижевност, који су реализовани у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу под руководством академика Мирослава Пантића од 1998. до 2005. године; Књижевност и историја од 2006. до 2010. године под руководством проф. др Мирољуба М. Стојановића. Од 2018. године ангажована је као истраживач на пројектима Језичка и књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије (Департман за србистику Филозофског факултета у Нишу), под руководством проф. Надежде Јовић, Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије (Огранак САНУ Ниш), под руководством проф. др Горана Максимовића и Говорни и стандардни језик у јавној комуникацији у Нишу (бр. 0-25-20, Огранак САНУ Ниш), под руководством проф. др Марине Јањић.

Учествовала је на више од 50 међународних и националних научних скупова, у земљи и иностранству, из области науке о књижевности. Живи у Нишу.

• Психолошко у романима Абаџиева и Георгиевског: екстровертни и интровертни психолошки типови, Ниш, 1999. ISBN 86-7379-057-3. COBISS.SR 158196487
• Одблесци, одјеци: српске теме македонске књижевности, Београд, 2010. ISBN 978-86-6007-043-4. COBISS.SR 176504332
• Магични реализам Слободана Џунића, Београд, 2019. ISBN 978-86-6081-291-1. COBISS.SR 274633740

• Добра мисла оро игра, Ниш, 2000. 2000. ISBN 86-7379-069-7. COBISS.SR 180144135
• Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на сърби и българи, тематски зборник, Ниш/Велико Търново, 2016. 2016. ISBN 978-86-7379-411-2. COBISS.SR 223321100

• Награда „Вељко Видаковић” за културни допринос граду Нишу (2002),
• Међународна награде „Гоцева мисла” за афирмацију македонске књижевности у иностранству (2014),
• Награда „Светосавски печат” за посебну књигу као изузетан ауторски и издавачки подухват на XI Светосавском сајму књига у Нишу (2015) за антологију Од чежње до ероса у издању Нишког културног центра (2014).

• Македонскиот јазик ме освоји со убавина и мелодичност, Македонска виделина, бр. 70 (2016), Београд. Разговор водио Благоје Илијески,
• Чудесна и непојамна слика света под Старом планином, Градина, бр. 91(2019), Ниш, стр. 143−148. Разговор водила Каја Панчић Миленковић,
• Политичкиот модел на магични реализам на Живко Чинго, Виделина, Год. XIII, Бр. 167 (2020), Панчево, стр. 20−23. Разговор водила Каја Панчић Миленковић,
• 35 години Катедра за македонски јазик на Филозофскиот факултет – Ниш, Виделина, Год. XIV, Бр. 172 (2021), Панчево, стр. 21−24. Разговор водио Благоја Илијевски,
• У част заљубљеника у Стару планину, Политика, 26. јул (2021), Београд, стр. 12. Разговор водила Марина Вукићевић.

• Данило Коцић: Данијела Костадиновић, у "Лесковачки писци и њихово доба II", Лесковац, 2016. стр. 355-377;
• Данијела Поповић: "Говорне форме лесковачког краја (Добра мисла оро игра: пословице, изреке и друге кратке говорне форме лесковачког краја, приредила Данијела Костадиновић, Ниш, 2000)", Књижевна историја, XXXIII, 113-115, Београд, 2001, стр. 177-181.
• Марија Стојановић: Старопланински магични реализам (Данијела Костадиновић, Магични реализам Слободана Џунића), Наше стварање, год. LXVIII, 4/2020, стр. 157-162.

• Данијела Костадиновић на сајту Филозофског факултета у Нишу,
• Данијела Костадиновић на сајту Медија центра 016 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2021)
• Разговор о опусу Слободана Џунића

1. ^ https://www.filfak.ni.ac.rs/nastavno-osoblje/srbistika/item/191-danijela-kostadinovic
2. ^ https://inaku.mk/portfolio/данијела-костадиновић/