Рођен је у Стокхолму као једино дете шведског краља Густава III и Софије Магдалене од Данске, ћерке данског краља Фредерика V. Након убиства Густава III од Шведске 1792. Густав IV Адолф је дошао на престо у доби од 14 година. Регент је био његов стриц Карл XIII од Шведске. У августу 1796. стриц је утаначио да Густав IV Адолф оде у Санкт Петербург да заручи унуку Катарине Велике велику кнегињу Александру Павловну. Цели већ унапред утаначени брак наишао је на велику препреку. Густав није допуштао својој предвиђеној супрузи да задржи православну веру. То је погодило и руску царицу Катарину Велику, да је убрзало њену смрт.
У новембру 1797. постао је пунолетан и ослободио се регентства.
Политика
Чим је добио пуну власт одмах је сменио у народу омраженога Густава Адолфа Ројтерхолма, који је био регентов главни саветник и државник. Када се Густав оженио 31. октобра 1797. унуком Карла Фридриха, маркграва од Бадена, Русија и Шведска су се нашле готово пред ратом. Ипак Шведска и Русија су имале заједничког непријатеља Француску и то је између њих одржавало савез. Краљ се ужасавао јакобинизма. Био је реакционаран, а одгађао је и само крунисање неколико година, само да не би сазивао скупштину. Наследио је испражњену државну благајну од претходног краља Густава III. Државни дефицит је настао највише због рата са Русијом од 1788. до 1792. Дошле су и сушне и гладне године 1798. и 1799, па је краљ био принуђен да сазове скупштину у Норћепингу у марту 1800. и 3. априла1800. Краљ се тада суочио са јаком опозицијом у риксдагу (скупштини), па је одлучио да је више не сазива.
Русија је захтевала од Шведске да се придружи континенталном систему блокаде Британије. Иако су му официри говорили другачије, краљ је мислио да се он може супротставити Русији уз помоћ Британије. Пошто се Шведска није придружила континенталном систему Русија је 1808. започела Фински рат против Шведске. Данска је исто тако прогласила рат против Шведске. Почетком 1809. цела Финска је била у руским рукама и била је прикључена Русији као велико војводство, тј. велика кнежевина.
Губитак Финске је за Шведску представљао губитак трећине територије и четвртине становништва. Многи су сматрали Густава IV Адолфа одговорним за тај пораз због његове неспособности. Група официра је припремила државни удар. Седам завереника је 13. марта1809. упала у краљевске одаје, заробили су краља и затворили га са породицом у Грифсолм замку. Завереници су након тога краљевог стрица и бившег регента Карла XIII успели да наговоре да прихвати да буде председник привремене владе, која је проглашена тога дана. Сазвана је скупштина, која је одобрила револуцију.
Абдикација
Густав IV Адолф је добровољно абдицирао 29. марта1809, са циљем да спаси круну за свог сина. Међутим 19. маја 1809. скупштина (риксдаг) је прогласила да се забрањује долазак на престо не само Густаву IV Адолфу, него и његовој породици. Карл XIII је 5. јуна 1809. проглашен краљем, тек кад је прихватио либерални устав, који је ратификован у скупштини истога дана. Густава и његову породицу су депортовали из Шведске у децембру 1809. Једно време је живео у Немачкој, па се преселио у Швајцарску. Умро је од последица срчаног удара 1837.
