PROFILPELAJAR.COM

Спољашњи видео-запис
	Gustav Klimt's Beethoven Frieze
	Gustav Klimt's The Kiss
	Klimt's Death and Life
	The Magic of Line: Gustav Klimt's Artistic Process на сајту YouTube, Getty Museum

Густав Климт
Густав Климт
Лични подаци
Датум рођења	14. јул 1862.
Место рођења	Баумгартен, Аустријско царство
Датум смрти	6. фебруар 1918. (55 год.)
Место смрти	Беч, Аустроугарска
Потпис

Густав Климт (нем. Gustav Klimt; Баумгартен, 14. јул 1862 — Беч, 6. фебруар 1918) био је аустријски симболистички сликар и један од оснивача Бечке сецесије.

Његови радови обухватају слике, мурале, цртеже и друге уметничке дисциплине, нарочито примењене уметности. Данас су већим делом изложени у Бечкој сецесионој галерији и у оквиру дворца Белведере (Беч), који је претворен у музеј. Климтов примарни субјект било је женско тело, и његови радови су прожети еротицизмом.^[1]^[2] Велики број његових цртежа су у приватним колекцијама бечких колекционара који их чувају као највеће благо.

Живот и уметност

Густав Климт је рођен у Браумгардену поред Беча, Аустрија, као друго од седморо деце гравера Ернеста Климта и његове супруге Ане рођене Финстер.^[3]

Почиње да похађа школу за примењену уметност у Бечу (1879 — 1883). Своју каријеру отпочиње осликавајући предворје Музеја историје уметности у Бечу. Касније Климт постаје почасни члан Бечког и Минхенског универзитета.

Године 1893, Климт добија поруџбину да ради три слике које би украшавале плафон велике хале универзитета у Бечу. Његове три слике, Филозофија, Медицина и Правда бивају оштро критиковане и сврстане у „изопачену“ и „порнографску“ уметност што је на крају резултовало одлуком да се нацртане слике ипак не прикажу и изложе у хали бечког универзитета. Касније све три слике бивају уништене од стране СС трупа у Другом светском рату маја 1945. То ће бити и последњи пут да је Климт икад прихватио да ради за јавне институције, упркос чињеници да је за слику „Филозофија“, против које је 87 професора потписало петицију, добио златну медаљу на Светској изложби у Паризу.

Његови радови обично зраче жутом и златном бојом, док су фигуре обично постављене у еротској пози. То се може видети у сликама Јудит I (1901), као и у Пољубац (1907 — 1908), а нарочито у Данае (1907). Климт је инспирацију црпео од древних уметника па све до Албрехта Дирера. Његови радови су такође критиковани као рани натуралистички стил, а употреба симбола и симболистичких елемената као начин да „ослободи уметност“ од своје традиционалне културе.

Климт је један од оснивача Бечке сецесије (нем. Wiener Sezession), а уређивао је и часопис Ver Sacrum. Напустио је покрет 1908.

Климт узима одмор на језеру Атер и тамо слика пејзаже.

Године 1911. за своју слику „Живот и Смрт“ добија прво место на изложби у Риму. Умире у Бечу 6. фебруара, 1918. од шлога као и његов отац. Бива сахрањен на гробљу Хицинг (нем. Hietzing) у Бечу. Гомила слика остаје незавршена.

Новембра 2003, Климтова слика Landhaus am Attersee продата је у САД за 29.128.000. долара. Аукцијска кућа „Кристи“, 19. јун 2006. продаје слику „Портрет Аделе Блох I“ која је продата за рекордних 135 милиона долара што од тада постаје најскупља слика икада продата надмашивши притом Пикасову слику „Дечак са лулом“ (шп. Muchacho con pipa) која је продата 5. маја 2004. за 104 милиона долара.^[4]

Јануара 2024. је пронађено Климтова слика „Портрет Госпођице Лизе”, за коју се 100 година веровало да је изгубљена.^[5]^[6]

Наслеђе

Климтови радови имали су веома великог утицаја на сликама Егон Шилеа.

Раул Руиз снимио је филм о Густаву Климту, у којем је главна улога додељена Џону Малковичу. Премијера је приказана на интернационалном филмском фестивалу у Ротердаму 28. јануар 2006.

Одабрана дела

„Бечки универзитет“ Радови на плафону^[7]^[8]
Palais Stoclet мозаик у Бриселу
Басна (1883)
Позориште у Таормини(1886—1888)
Auditorium in the Old Burgtheater, Vienna (1888)
Portrait of Joseph Pembauer, the Pianist and Piano Teacher (1890)
Древна Грчка II (Девојка из Танагре) (1890—1891)
Портрет жене (Госпођа Хејман?) (1894)
Музика I (1895)
Скуптура (1896)
Трагедија (1897)
Музика II (1898)
Атена Палада (1898)
Портрет Соње Книпс (1898)
Рибља крв (1898)
Водена струја (1898)
Шуберт за клавиром (1899) (изгорела у пожару 1945)
После кише (Башта са кокошкама у Сент Агати) (1899)
Нимфе (Сребрне рибе) (1899)
Филозофија (1899–1907) [1]
Нуда Веритас (1899)
Портрет Серене Ледерер (1899)
Медицина (1900–1907)
Музика (Литографија) (1901)
Јудит I (1901)
Birkenwald (1901)
Златна рибица (Мојим критичарима) (1901–1902)
Портрет Герте Фелзевањи (1902)
Портрет Емили Флеге (1902)
Брезова шума (1902)
Брезова шума I (1902)
Бетовенов фриз (1902) [2] [3]
Нада (1903)
Крушково дрво (1903)
Jurisprudence (1903–1907) [4]
Водене змије I (1904–1907)
Водене змије II (1904–1907)
Три доба жене (1905)
Портрет Маргарет Стонбоургхт-Витгенстејн (1905)
Сеоска башта (1905–1906)
Сеоска башта са сунцокретима (1905—1906)
Стокле фриз (1905—1909)
Портрет Фрице Ридлер (1906)
Сунцокрет (1906—1907)
Нада II (1907—1908)
Замак Камер на језеру Атер (1908)
Данаја (1907)
Портрет Аделе Блох-Бауер I (1907)
Пољубац (1907—1908)
Жена са шеширом и боом од перја (1909)
Јудит II (Salomé) (1909)
Црни шешир од перја (Жена са црним шеширом од перја) (1910)
Смрт и живот (1911)
Сеоска башта са распећем (1911—1912)
Јабуково дрво (1912)
Шумска кућа на језеру Атер (1912)
Портрет Меде Примавези (1912)
Портрет Аделе Блох-Бауер II (1912)
Девице -(Die Jungfrau)- (1913)
Црква у Касонеу (1913)
Седећи полуакт, ослоњен (1913)
Седећи полу-акт, затворених очију (1913)

Портрет Еуђеније Примавези (1913—1914)
Љубавници, приказани са десне стране (1914)
Портрет Елизабете Бахофен-Ехт (1914)
Лежећи полу-акт, приказан са десне стране (1914—1915)
Портрет Фредерике Марије Бер (1916)
Кућа на језеру Атер (1916) [5]
Баштенска стаза са кокошкама (1916)
Смрт и живот (1916)
Пријатељице (1916—1917)
Woman seated with thighs apart, drawing (1916—1917)
Играчица (1916—1918)
Леда (слика је уништена) (1917)
Портрет жена, анфас (1917—1918)
Невеста (недовршена) (1917—1918)
Адам и Ева (недовршена) (1917—1918)
Портрет Јохане Штауде (недовршено) (1917—1918)

Види још

Бечка сецесија

Референце

^ Fliedl 1994, стр. 14. The most important element of his fame is his reputation as a master of eroticism.
^ Sabarsky 1983, стр. 18.
^ Fliedl 1994, стр. 230.
^ El testigo Fiel:„Las 10 obras de arte más caras del mundo“ Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), 7.5.2012, приступ 27.4.2013
^ „Слика Густава Климта пронађена после 100 година”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27.
^ „Нестала слика Густава Климта сада на аукцији у Бечу”. Politika Online. Приступљено 2024-01-29.
^ Jones, Jonathan (6. 5. 2008). „Klimt's Dazzling demons”. The Guardian. Приступљено 16. 2. 2012.
^ Storkovich, Tina Marie. The Burned Klimt Pictures / The Puzzle of Immendorf Castle., 2015-12-18, Приступљено 2019-12-01

Литература

Tobias G. Natter, Max Hollein:, ур. (2017). Klimt & Rodin: An Artistic Encounter. DelMonico Books. ISBN 978-3-7913-5708-9. — Prestel Publishing, Munich .
Tobias G. Natter, ур. (2012). Gustav Klimt: The Complete Paintings. ISBN 978-3836527958. . Taschen, Cologne. .
Tobias G. Natter (2008). Gustav Klimt. Painting, Design and Modern Life. ISBN 978-1-85437-735-7. . Tate Publishing, London. .
Kinsella, Eileen (јануар 2007), „Gold Rush”, ARTnews .
Fliedl, Gottfried (1994), Gustav Klimt 1862–1918 The World in Female Form, Benedikt Taschen .
Whitford, Frank (1990), Klimt, Thames and Hudson .
Sabarsky, Serge; et al. (1983), Gustav Klimt: Drawings, Moyer Bell, ISBN 0-918825-19-9 .
Salfellner, Harald (2018). Klimt. An Illustrated Life. ISBN 978-3-89919-548-4. . Vitalis Verlag. .
Kallir, Jane, Alfred Weidinger (2009). Gustav Klimt. In Search of the Total Artwork. ISBN 978-3-7913-4232-0. . Prestel, New York.
Kränsel, Nina (2007). Gustav Klimt. Prestel. ISBN 978-3-7913-3779-1.
Weidinger, Alfred (2007). Klimt. Catalogue Raisonné. ISBN 978-3-7913-3764-7. . Prestel, New York.
Czernin, Hubertus (2006). Die Fälschung: Der Fall Bloch-Bauer und das Werk Gustav Klimts. ISBN 3-7076-0000-9. . Czernin Verlag, Vienna.
Tobias G. Natter, Max Hollein, ур. (2005). The Naked Truth: Klimt, Schiele, Kokoschka and other Scandals. ISBN 3-7913-3284-8. . Prestel, Munich. .
Tobias G. Natter (2003). Die Welt von Klimt, Schiele und Kokoschka. Sammler und Mäzene. ISBN 3-8321-7258-0. . DuMont, Cologne. .
Schorske, Carl E. (1981). „Gustav Klimt: Painting and the Crisis of the Liberal Ego”. Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture. Vintage Books. ISBN 0-394-74478-0.
Armiraglio, Federica (2008), Klimt, Skira, ISBN 978-8-8613-0893-0
O'Connor, Anne-Marie (2012), The Lady in Gold: The Extraordinary Tale of Gustav Klimt's Masterpiece, Portrait of Adele Bloch-Bauer, New York: Alfred A. Knopf, ISBN 978-0307265647
Chillida, Julio Vives. El Beso (Los Enamorados) de Gustav Klimt. Un Ensayo de Iconografía, Lulu.com, junio de (2008) Chillida, Julio Vives (25. 6. 2008). El Beso (Los Enamorados) de Gustav Klimt. Un Ensayo de Iconografía. Lulu Enterprises Incorporated. ISBN 978-1-4092-0530-2. .
„Belvedere - Klimt - Frauenbildnis”. Belvedere, Vienna. Приступљено 8. 11. 2022.
„WikiArt - Klimt - Portrait of Marie Breunig”. WikiArt.org. Приступљено 8. 11. 2022.
„Gustav Klimit - Portrait of a Lady in Black”. Artsy.net. Приступљено 8. 11. 2022.
Sembach, Klaus-Jurgen (2002). Art Nouveau. Köln: Taschen. стр. 225. ISBN 978-3-8228-2022-3.
Freytag, Anette (2010). „Josef Hoffmann's unknown masterpiece: the garden of Stoclet House in Brussels (1905–1911)”. Studies in the History of Gardens and Designed Landscapes. 30 (4): 337—372. ISSN 1460-1176. S2CID 161356977. doi:10.1080/14601176.2010.485733.
The Renaissance Society. Modern Austrian Painting Архивирано 2012-04-06 на сајту Wayback Machine. Спољашња веза у |title= (помоћ)
Egon Schiele: The Complete Works Catalogue Raisonné of all paintings and drawings by Jane Kallir (1990), Harry N. Abrams, s.v. "Gustav Klimt".
Néret, Gilles (1999). Gustav Klimt: 1862-1918. Taschen. стр. 94. ISBN 978-3-8228-5980-3.
Bitsori, M; Galanakis, E (16. 11. 2010). „Doctors versus artists: Gustav Klimt's Medicine”. BMJ. 325 (7378): 1506—1508. PMC 139056 . PMID 12493684. doi:10.1136/bmj.325.7378.1506.