PROFILPELAJAR.COM

густав влахов
густав влахов
	Густав Влахов
Лични подаци
Датум рођења	18. септембар 1912.
Место рођења	Истанбул, Османско царство
Датум смрти	16. јануар 1991. (78 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СФР Југославија
Професија	инжењер, дипломата
Деловање
Члан КПЈ од	1944.
Учешће у ратовима	Велики отаџбински рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Црвена армија ; НОВ и ПО Југославије; 1941—1945.
Одликовања

Густав Влахов (Истанбул, 18. септембар 1912 — Београд, 16. јануар 1991) био је учесник Великог отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе, инжењер, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније.

Биографија

Рођен је 18. септембра 1912. године у Истанбулу, као син револуционара Димитра Влахова. Путовао је заједно са оцем по Варни, Софији, Приштини, Одеси, Кијеву и Женеви. Основну школу завршио је у Варни 1923, а средњу школу у Бечу 1932. године. После тога је живео у Паризу, где је постао члан КП Француске (1933–1934).

Преко Лондона и Лењинграда стигао је у Москву 1935, где је уписао Војнохемијску академију. Након што му је отац стављен у једномесечни притвор 1938, био је искључен са академије, након чега је уписао Хемијско-технолошки факултет. Завршио га је у року од две године, после чега је радио као инжењер-технолог у московској фабрици.

Други светски рат

Као члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), након напада Немачке на СССР 1941, пријавио се као добровољац у Црвену армију. Као припадник Специјалног одреда за посебне задатке и политички заменик команданта Интернационалне бригаде Црвене армије, учествовао је у одбрани Москве.

Заједно са оцем отишао је, 5. октобра 1944, из Москве у Крајову, где су имали преговоре са Јосипом Брозом Титом и Трпешевим. После кратког боравка у Београду, Густав је 17. новембра 1944. отишао у Скопље. Тамо је наредних осам месеци вршио одговорне функције. Био је директор прве Партијске школе КП Македоније у Скопљу, члан Агитпропа и инструктор Централног комитета КПМ за скопску партијску организацију, те директор Централе за расподелу пољопривредних производа.

Послератна каријера

Због размирица с македонским руководством, отишао је на рад у Београд, где је вршио многе функције:

политички секретар у Кабинету Врховног команданта Оружаних снага ФНРЈ
опуномоћени министар у Министарству спољних послова
помоћник министра пољопривреде
председник Комитета за социјално старање Владе ФНРЈ
Савезни секретар за социјалну политику ФНРЈ
шег Сталне делегације ФНРЈ у Европском бироу Организације уједињених нација (ОУН) у Женеви, од 1954. до 1956.
амбасадор ФНР Југославије у Пакистану, од 1954. до 1957.
амбасадор СФР Југославије у Мексику, од 1957. до 1964.
опуномоћени у Хондурасу, од 1962. до 1965. и у Аустрији, од 1973. до 1977.
члан Савезног извршног већа (СИВ)
Савезни секретар за социјалну политику и рад СФРЈ
Савезни скеретар за информације СФРЈ, од 1965. до 1967. године
посланик (мај 1967) и потпредседник Савезне скупштине СФРЈ
члан Савета федерације

Умро је 16. јануара 1991. у Београду.^[1]

Публицистика и одликовања

Аутор је књига „На пресвртница. Како ја видов и доживеав 1948.“ (1990), „Пакистан, в очите ми, в срцето ми“ (1990) и биографске књиге о свом оцу, „Спомени за татко ми“ (1968).

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и др.

Референце

^ „Умро Густав Влахов”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 18. 1. 1991. стр. 14.

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.