Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији је колоквијални (описни) назив за посебну (лат.sui iuris) источнокатоличку, односно гркокатоличку (лат.Graeci Ritus) цркву, која у свом службеном називу носи крижевачку (лат.Crisiensis) одредницу, по својој матичној (истоименој) епархији, са седиштем у Крижевцима (Хрватска). Крижевачка гркокатоличка црква се састоји од две епархије, матичне Крижевачке (1777) и новостворене Крстурске (2018). Литургија се служи по византијском обреду, на црквенословенском језику. Иако има статус посебне цркве (лат.sui iuris), још увек нема обједињену организацију, нити сопственог гркокатоличког митрополита, тако да њена матична Крижевачка епархија још увек припада црквеној покрајини (митрополији) којој се на челу налази римокатолички загребачки надбискуп, док је Крстурска епархија у управном погледу још увек непосредно потчињена римском папи.[1][2][3]
Након последњих промена, које су извршене 2013. године, Крижевачка гркокатоличка црква је задржала надлежност над свим гркокатолицима у четири државе (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Србија), с тим што матична Крижевачка епархија обухвата Хрватску, Словенију и Босну и Херцеговину, док Крстурска епархија обухвата подручје Србије.
Почевши од 2020. године, на челу Крижевачке епархије налази се бискуп Милан Стипић,[4] док се на челу Крстурске епархије од 2018. године налази бискуп Ђура Џуџар.[5]
Након поменутих промена, под окриљем Крижевачке гркокатоличке цркве настављене су консултације о решавању преосталих питања, која се односе на евентуално оснивање нове епархије, за гркокатолике у Босни и Херцеговини, а привременим се сматра и тренутна управна потчињеност Крстурске епархије непосредно римском папи. Стварањем нове (треће) епархије и управним обједињавањем све три епархије у јединствену црквену покрајину били би створени предуслови за успостављање Крижевачке гркокатоличке митрополије.[11]