PROFILPELAJAR.COM

Град-држава је независна или аутономна целина, која није административно део друге локалне власти, чија се територија састоји од града и по могућству и од околних области.^[1]^[2]^[3] Град-држава такође може бити дефинисан и као средишњи град са околним селима, који заједно имају исте законе, облик владавине, деле исте језике, религијска веровања и начине живота. Историјски градови-државе били су Рим, Атина и Картагина,^[3] док тренутно постоје суверени градови-државе Монако, Сингапур и Ватикан, док Хонгконг и Макау уживају већи степен аутономије мада су под сувереном управом друге земље.

With the rise of nation states worldwide, only a few modern sovereign city-states exist, with some disagreement as to which qualify; Monaco, Singapore and Vatican City are most commonly accepted as such. Singapore is the clearest example, with full self-governance, its own currency, a robust military and a population of 5.5 million.^[4]

Several non-sovereign cities enjoy a high degree of autonomy and are sometimes considered city-states. Hong Kong, Macau,^[5]^[6] and members of the United Arab Emirates—most notably Dubai and Abu Dhabi—are often cited as such.^[7]^[8]^[9]

Модерни градови-државе

Монако, познат по казину, краљевској породици и сликовитој луци

Сингапур, модерни град-држава и острвска држава

Монако

Кнежевина Монако је независни град-држава која се граничи са Француском. Монако Вил (древни утврђени град) и добро позната област Монака Монте Карло су окрузи непрекидне урбане зоне, а не различити градови, иако су до 1917. године биле три одвојене општине (комуне). Кнежевина Монако и град Монако (сваки има одређена овлашћења) управља истом територијом. Иако имају малу војску, и даље би морали да се ослоне на Француску за одбрану пред агресивном силом.

Сингапур

Сингапур је острвски град-држава у југоисточној Азији која се граничи са Малезијом. Око 5,6 милиона људи живи и ради на површини од 728,3 km² (281,2 sq mi),^[10] што Сингапур чини 2. најгушће насељеном земљом на свету после Монака. Сингапур је био део Малезије две године пре него што је избачен из федерације 1965. године, поставши независна република, град и суверена држава. The Economist назива нацију „јединим градом-државом на свету који у потпуности функционише“. Конкретно, има сопствену валуту, велики комерцијални аеродром, једну од најпрометнијих поморских лука за претовар на свету, и потпуно развијене оружане снаге за заштиту суверенитета нације од потенцијалних регионалних агресора.^[11]^[12]^[13]

Ватикан

До септембра 1870. град Рим је контролисао папа као део његове Папске државе. Када је краљ Виктор Емануел II заузео град 1870. године, папа Пије IX је одбио да призна новоформирану Краљевину Италију.

Пошто није могао да путује без стварног признавања краљеве власти, Пије IX и његови наследници су сваки тврдили да су „затвореници у Ватикану“, онемогућени да напусте папску енклаву од 0,44 km² (0,17 sq mi) након што су се попели на папски престо.

Размирица је решена 1929. Латеранским уговорима које је италијански диктатор Бенито Мусолини уговорио између краља Виктора Емануела III и папе Пија XI. Према овом уговору, Ватикан је признат као независна држава, са папом на челу. Држава Ватикан има своје држављанство, дипломатски кор, заставу и поштанске марке. Са мање од 1.000 становника (углавном свештених лица), то је далеко најмања суверена држава на свету.

Државе са сличним карактеристикама

Бројне друге мале државе деле многе од ових карактеристика, а понекад се наводе као модерни градови-државе. Џибути,^[14] Катар,^[15]^[16] Брунеј,^[7] Кувајт,^[7]^[15]^[17] Бахреин,^[7]^[15] и Малта^[18]^[19]^[20] сви имају главни градски центар који чини велики део становништва и већину БДП-а. Сваки има више од једне различите општине, од којих је једна идентификована као главни град, што је то често био случај и за историјске градове-државе. Повремено се наводе микродржаве са великом густином насељености, као што је Сан Марино, упркос томе што немају велики урбани центар.^[7]^[8]^[21]

Референце

^ „city-state | Definition, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2020.
^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2009. „A sovereign state consisting of an independent city and its surrounding territory.”
^ ^а ^б Collins English Dictionary – Complete and Unabridged. HarperCollins Publishers. 2003. „a state consisting of a sovereign city and its dependencies. Among the most famous are the great independent cities of the ancient world, such as Athens, Sparta, Carthage, and Rome.”
^ Brimelow, Ben. „How a tiny city-state became a military powerhouse with the best air force and navy in Southeast Asia”. Business Insider. Приступљено 2020-10-15.
^ „City-states never disappeared: Hamburg, Hong Kong, Singapore”. Tomorrow.Mag (на језику: енглески). 2019-09-06. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2020-10-15.
^ „Capital Facts for Hong Kong”. World's Capital Cities (на језику: енглески). 2020-09-16. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 2020-10-15.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Hansen, Mogens. 2000. "Introduction: The Concepts of City-States and City-State Culture." In A Comparative Study of Thirty City-State Cultures, Copenhagen: Copenhagen Polis Centre. Pg. 19
^ ^а ^б Derudder, Ben (2007). „Sovereign City: The City-State through History . Geoffrey Parker”. Urban Geography. 28 (4): 398—399. S2CID 144985675. doi:10.2747/0272-3638.28.4.398. .
^ Kotkin, Joel. 2010. "A New Era for the City-State?" In Forbes.
^ „Environment”. Base. Приступљено 21. 2. 2021.
^ „The Singapore exception”. The Economist. 18. 7. 2015. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г.
^ Oliver, Robert T. (1989). Leadership in Asia : persuasive communication in the making of nations. Newark: University of Delaware Press. стр. 200. ISBN 087413353X.
^ Quah, Euston (30. 7. 2015). Singapore 2065 : leading insights on economy and environment from 50 Singapore icons and beyond. Singapore. ISBN 978-9814663397.
^ "Foreign Operations, Export Financing, and Related Programs, Volume 2." United States Congress House Committee on Appropriations. Subcommittee on Foreign Operations, Export Financing, and Related Programs. April 15, 1992. Page 239: "The Republic of Djibouti is in effect a city - state, with few natural resources, few trained workers, no permanent streams and very little arable land. Some 75% of the population live in the capital city, the economy of which is focused on the port, airport, railway, the French garrison, and the re-export of consumer goods."
^ ^а ^б ^в Parker, Geoffrey. 2005. Sovereign City: The City-state Through History Chicago: University of Chicago Press. p. 219
^ Roberts, David. 2014. Qatar: Securing the Global Ambitions of a City-state. London: C Hurst & Co Publishers Ltd.
^ El-Katiri, Laura, Bassam Fattouh and Paul Segal. 2011 Anatomy of an oil-based welfare state: rent distribution in Kuwait. Kuwait City: Kuwait Programme on Development, Governance and Globalisation in the Gulf States
^ „The emblem of Malta, Department of Information, Official Website of President of Malta”. Doi.gov.mt. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.
^ „Draft National Strategy for the Cultural and Creative Industries – Creative Malta”. Creativemalta.gov.mt. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.
^ „Malta”. European Central Bank. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2018.
^ Mogens, Hansen. 2002. A Comparative Study of Six City-State Cultures: An Investigation p. 91

Литература

Mogens Herman Hansen (ed.), A comparative study of thirty city-state cultures : an investigation conducted by the Copenhagen Polis Centre, Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskab, 2000. (Historisk-filosofiske skrifter, 21). ISBN 87-7876-177-8.
Mogens Herman Hansen (ed.), A comparative study of six city-state cultures : an investigation, Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskab, 2002. (Historisk-filosofiske skrifter, 27). ISBN 87-7876-316-9.
"Background to the Italian Renaissance", Washington State University
"The Rise of the Italian City-States"
"Italy's City-States", End of Europe's Middle Ages, University of Calgary
"City-states in Italy", Web Gallery of Art
Waley, Daniel; Dean, Trevor (2022). The Italian City-Republics. Routledge (fifth edition)
Jones, Philip (1997). The Italian City-State. From Commune to Signoria. Oxford: Clarendon Press
Guiso, Luigi; Sapienza, Paola; Zingales, Luigi (2016). „Long-Term Persistence”. Journal of the European Economic Association. 14 (6): 1401—1436. doi:10.1111/jeea.12177.
Jones, Philip. 1997. The Italian City-State: From Commune to Signoria. (Oxford: Oxford University Press)
Lansing, Carol, 1992. The Florentine Magnates: Lineage and Faction in a Medieval Commune. (Princeton: Princeton University Press)
Sella, Pietro, "The Statutes of the Commune of Bugelle (Biella)" 1904. 14th-century statutes of a Piedmontese commune (Latin and English translations), express the nature of the commune in vivid detail, productions of medieval society and the medieval personality.
Tabacco, Giovanni, 1989. The Struggle for Power in Medieval Italy: Structures of Political Rule, 400-1400, translator, Rosalind Brown Jensen (New York: Cambridge University Press)
Waley, Donald, 1969 etc. The Italian City-Republics (3rd ed. New York: Longman, 1988.)
Guelph University, "The Urban Past: IV. The Medieval City" A bibliography.
Benvenuti, Gino (2007). Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova, Venezia (на језику: италијански). Newton Compton Editori.
Mattingly, Garrett. Renaissance Diplomacy. Cosimo Classics.
Benvenuti, G. (1989). Le Repubbliche Marinare. Amalfi, Pisa, Genova, Venezia [The Maritime Republics. Amalfi, Pisa, Genoa, Venice] (на језику: италијански). Rome: Newton & Compton editori.
Lodolini, Armando (1967). Le repubbliche del mare [The republics of the sea] (на језику: италијански). Roma: Biblioteca di storia patria.
Pirenne, Henri (1927). Medieval Cities: Their Origins and the Revival of Trade. ; Pirenne, Henri (1937). Mohammed and Charlemagne.
Cantor, Norman F. (1994-06-03). The Civilization of the Middle Ages (на језику: енглески). HarperCollins. стр. 231. ISBN 9780060925536 — преко Google Books.
Lukin, Pavel V. (2017). „Novgorod: trade, politics and mentalities in the time of independence”. Ур.: Blockmans, Wim; Krom, Mikhail; Wubs-Mrozewicz, Justyna. The Routledge Handbook of Maritime Trade Around Europe 1300-1600: Commercial Networks and Urban Autonomy. Routledge History Handbooks. London: Taylor & Francis. стр. 305. ISBN 9781315278568. Приступљено 2018-04-17 — преко Google Books.
Voivin, Alexei; Krom, Mikhail (2017). „The city of Pskov in the fourteenth and fifteenth centuries: Baltic trade and institutional growth”. Ур.: Blockmans, Wim; Krom, Mikhail; Wubs-Mrozewicz, Justyna. The Routledge Handbook of Maritime Trade Around Europe 1300-1600: Commercial Networks and Urban Autonomy. Routledge History Handbooks. London: Taylor & Francis. стр. 319. ISBN 9781315278568. Приступљено 2018-04-17 — преко Google Books.
Small, Graeme (2009). Late Medieval France. Macmillan International Higher Education. стр. 185—192. ISBN 978-1137102157.
Kamen, Henry (2005). Spain, 1469-1714: A Society of Conflict (illustrated изд.). Pearson/Longman. ISBN 0582784646.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Град-држава на Викимедијиној остави

[brit-1] „city-state | Definition, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2020.

[2] The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2009. „A sovereign state consisting of an independent city and its surrounding territory.”

[collins-3] а ^б Collins English Dictionary – Complete and Unabridged. HarperCollins Publishers. 2003. „a state consisting of a sovereign city and its dependencies. Among the most famous are the great independent cities of the ancient world, such as Athens, Sparta, Carthage, and Rome.”

[4] Brimelow, Ben. „How a tiny city-state became a military powerhouse with the best air force and navy in Southeast Asia”. Business Insider. Приступљено 2020-10-15.

[5] „City-states never disappeared: Hamburg, Hong Kong, Singapore”. Tomorrow.Mag (на језику: енглески). 2019-09-06. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2020-10-15.

[6] „Capital Facts for Hong Kong”. World's Capital Cities (на језику: енглески). 2020-09-16. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 2020-10-15.

[Hansen,_Mogens_2000._Pg._19-7] а ^б ^в ^г ^д Hansen, Mogens. 2000. "Introduction: The Concepts of City-States and City-State Culture." In A Comparative Study of Thirty City-State Cultures, Copenhagen: Copenhagen Polis Centre. Pg. 19

[Parker,_Geoffrey_2005-8] а ^б Derudder, Ben (2007). „Sovereign City: The City-State through History . Geoffrey Parker”. Urban Geography. 28 (4): 398—399. S2CID 144985675. doi:10.2747/0272-3638.28.4.398. .

[Kotkin,_Joel_2010-9] Kotkin, Joel. 2010. "A New Era for the City-State?" In Forbes.

[10] „Environment”. Base. Приступљено 21. 2. 2021.

[econ-CS-11] „The Singapore exception”. The Economist. 18. 7. 2015. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г.

[12] Oliver, Robert T. (1989). Leadership in Asia : persuasive communication in the making of nations. Newark: University of Delaware Press. стр. 200. ISBN 087413353X.

[13] Quah, Euston (30. 7. 2015). Singapore 2065 : leading insights on economy and environment from 50 Singapore icons and beyond. Singapore. ISBN 978-9814663397.

[14] "Foreign Operations, Export Financing, and Related Programs, Volume 2." United States Congress House Committee on Appropriations. Subcommittee on Foreign Operations, Export Financing, and Related Programs. April 15, 1992. Page 239: "The Republic of Djibouti is in effect a city - state, with few natural resources, few trained workers, no permanent streams and very little arable land. Some 75% of the population live in the capital city, the economy of which is focused on the port, airport, railway, the French garrison, and the re-export of consumer goods."

[Parker,_Geoffrey_2005._Pg._219-15] а ^б ^в Parker, Geoffrey. 2005. Sovereign City: The City-state Through History Chicago: University of Chicago Press. p. 219

[16] Roberts, David. 2014. Qatar: Securing the Global Ambitions of a City-state. London: C Hurst & Co Publishers Ltd.

[17] El-Katiri, Laura, Bassam Fattouh and Paul Segal. 2011 Anatomy of an oil-based welfare state: rent distribution in Kuwait. Kuwait City: Kuwait Programme on Development, Governance and Globalisation in the Gulf States

[18] „The emblem of Malta, Department of Information, Official Website of President of Malta”. Doi.gov.mt. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.

[19] „Draft National Strategy for the Cultural and Creative Industries – Creative Malta”. Creativemalta.gov.mt. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.

[20] „Malta”. European Central Bank. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2018.

[Mogens,_Hansen_2002._Pg._91-21] Mogens, Hansen. 2002. A Comparative Study of Six City-State Cultures: An Investigation p. 91

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

PROFILPELAJAR.COM

Град-држава

Модерни градови-државе

Монако

Сингапур

Ватикан

Државе са сличним карактеристикама

Референце

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

Summer Time Rendering

Republik Sosialis Soviet Karelo-Finlandia

FC Augsburg

Liste des présidents du Pérou

Антитринитаризм

Christian Heinrich Spiess

Bakrie Indo Infrastructure

中華民國—瑞士關係

David Koechner

Hideki Noda

ROM image

Consagración (eucaristía)

Gibralfaro

Fadrique Álvarez de Toledo, 2nd Duke of Alba

عرب الأرجنتين

Nieuwe Maas

Castello di Nazzano

Western Beqaa District

Leader Price

Erik Blumenfeld