Војна катедрала Светог Николе (укр.Військовий Микільський собор, рус.Никольский военный собор) је била украјински верски објекат и једна од војних катедрала. Налазила се у Кијевској тврђави са погледом на реку Дњепар.
Историјат
Пустињски манастир Светог Николе је изграђен 1696. године,[1] а као катедрала је усвојен након успостављања Кијевске тврђаве у 19. веку. Пројектовао ју је Осип Старцев по налогу и у трошку Ивана Мазепе[2] са циљем да служи као главна црква испосница Светог Николе која се традиционално повезује са Асколдовим гробом.[3] Унутрашњост манастира није био живописан, али је био познат по свом седмослојном резбареном позлаћеном иконостасу у барокном стилу који је наручио Мазепа.[3] Самостојећи звоник удаљен од катедрале је завршен средином 18. века. Руска императорка војска је постала покровитељ манастира 1831. године када је претворен у војну катедралу, где су се чувале војне мошти и служене молитве поводом победа. Топови су постављени у близини катедрале на узвишеним местима и представљали су почетак војног удружења. Василиј Костјантинович Липкивски је 9. маја 1919. у катедрали обавио прву службу на украјинском језику. Године 1934. су бољшевици уништили катедралу тако што су прво срушили куполе, затим је дигнули у ваздух, а преостале рушевине су демонтирали. На том месту су основали Палату пионира 1962—1965.[3] Сада се богослужења врше на отвореном у близини места где је некада био манастир.[4] У јуну 2009. се украјински председник Виктор Јушченко заложио за враћање катедрале у првобитни облик[5] и наложио Кабинету министара, заједно са Кијевском градском државном управом, да разради и достави предлоге за рестаурацију изгубљеног историјско–архитектонског споменика и комплекса Војне катедрале Светог Николе који је имао историјску и културну вредност у року од два месеца.[6]
