Украјински барок

Манастир Светог Михаила у Кијеву представља један од типичнијих примера украјинске барокне архитектуре.

Украјински барок, или козачки барок или мазепски барок, јесте архитектонски стил који је био распрострањен у украјинским територијама у 17. и 18. веку. Стил је био резултат комбинације месне архитектонске традиције и европског барока.

Историја

Захваљујући утицајима из западне Европе, од касног 16. века, територије савремене Украјине доспеле су под утицај секуларизованог барокног облика уметности и архитектуре, који је још увек био углавном непознат у Москви.[1] Према историчару Серхију Плохију, Петар Могила, митрополит Кијевски од 1633. до 1647. године, био је кључна личност у развоју стила као део његовог настојања да реформише Украјинску православну цркву и прилагоди Цркву изазовима реформације и контрареформације.[2]

Украјински барок је достигао свој врхунац у време козачког хетмана Ивана Мазепе, од 1687. до 1708. године. Козачки барок је оригинална синтеза западноевропских барокних архитектонских облика и украјинске националне барокне архитектонске традиције.

Стил

Саборни храм Свете Софије у Кијеву

Украјински барок се разликује од западноевропског барока по томе што има умеренију орнаментику и једноставније форме, и као такав се сматрао више конструктивистичким. Сачуване су многе грађевине украјинског барока, укључујући неколико зграда у Кијевопечерској лаври и манастиру Видубичи у Кијеву. Историчар Ендру Вилсон је идентификовао Цркву Свих Светих, Саборну цркву Успења у Кијевско-печерској лаври као добре примере стила, заједно са Манастиром Светог Михаила у Кијеву у Чернигову.[3] Екстеријер Саборног храма Свете Софије у Кијеву такође је претрпео значајне измене у барокном стилу.[4] Други пример стила је црква Светог Илије у Суботиву, где је Богдан Хмељницки сахранио свог сина Тимиша 1653. године након његове погибије у бици.[5] Црква је такође приказана на новчаници од 5 гривна.

Црква Свете Тројице

Најбољи примери барокног сликарства у Украјини су црквене слике у цркви Свете Тројице Кијевопечерске лавре. Брзи развој техника гравирања догодио се током периода украјинског барока. Напред у употреби стила довео је употребене сложеног система симболике, алегорија, хералдичких знакова и раскошне орнаментике. Од 17. века па надаље, у Украјини је дошло и до процвата барокне књижевности, што је заузврат помогло да се поставе темељи руске секуларне књижевности.[5]

Истакнути архитекти

Рад украјинског барокног вајара Јохан Георг Пинсел, који је био активан средином 18. века у Галицији, био је предмет посебне изложбе у Лувру у Паризу 2012–2013. Пинсел, који је показао јединствену, мајсторску експресивност форме и веома личну карактеризацију драперије, данас је препознат као водећа личност у европској барокној скулптури.[6]

Руски барокни архитекта Бартоломео Растрели, који је најпознатији по пројектовању Зимског дворца у Санкт Петербургу и Катарининог дворца у Царском селу, такође је дао допринос украјинском барокном стилу, пројектујући цркву Светог Андреја и Маријински дворац у Кијеву.[7] Палата се сада користи као званична резиденција председника Украјине. Галицијско-италијански архитекта Бернард Меретини пројектовао је китњасти Саборни храм Светог Ђорђа у Лавову, коју је Украјинска гркокатоличка црква користила као матичну цркву.[7]

Утицај

Одређене карактеристике украјинског барока утицале су на московски барокни покрет у 17. и 18. веку у Москви.[8][9] Поједине модерне украјинске црквене грађевине такође су грађене у овом стилу, али то није типично за украјински барок.

Елементе украјинског барокног стила је касније прилагодила украјинско-канадска заједница приликом изградње сопствених цркава у Канади, прилагођених дрвеној црквеној архитектури.[10]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (на језику: енглески) (4th изд.). New Haven and London: Yale University Press. стр. 119. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  2. ^ Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. стр. 115. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  3. ^ Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (на језику: енглески) (4th изд.). New Haven and London: Yale University Press. стр. 142. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  4. ^ Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. стр. 116. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  5. ^ а б Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. стр. 125. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  6. ^ Scherf, Guilhem. „Johann Georg Pinsel, A Baroque Sculptor in 18th-Century Ukraine”. Musée du Louvre. Musée du Louvre. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2020. 
  7. ^ а б Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (на језику: енглески) (4th изд.). New Haven and London: Yale University Press. стр. 120. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  8. ^ Власов В. Г. Большой энциклопедический словарь изобразительного искусства В 8т. Нарышкинский стиль
  9. ^ „The Meaning of the Domes in Orthodox Church Architecture”. Holy Trinity Orthodox Church (OCA) (на језику: енглески). 2014-11-26. Приступљено 2019-04-28. 
  10. ^ Thomas Kordan, Diana (1988). „Tradition in a New World:Ukrainian-Canadian Churches in Alberta” (PDF). Society for the Study of Architecture in Canada Bulletin. 1 (13): 3. Приступљено 27. 2. 2021.