Владлен Татарски (рус. Владлен Татарский , укр. Владлен Татарський ; Макејевка , Украјинска ССР , СССР , 25. април 1982 — Санкт Петербург , 2. април 2023 ), право име Максим Јурјевич Фомин (рус. Макси́м Ю́рьевич Фоми́н ; укр. Максим Юрійович Фомін ), такође познат под ратним надимком Професор (рус. Профессор ), руски ратни извештач и блогер . Био је учесник рата у Донбасу на страни снага Доњецке Народне Републике (ДНР), у батаљону „Восток“ и дописник из руско-украјинског рата .[ 1] [ 2] [ 3]
Погинуо је у експлозији у бару у Санкт Петербургу .
Биографија
Рођен 25. априла 1982. године у граду Макејевка, Доњецка област , у рударској породици (његови отац и деда су били рудари). Имао је татарске корене. Мајка - Равил Ибрахимова.
Од 2011. године налазио се у затвору због пљачке банке.[ 4] Након бекства из затвора, од 2014. почео је да учествује у рату у Донбасу на страни самопроглашене ДНР , узимајући позивни знак „Професор“. Име Владлен је алузија и на Лењина (Влад имир Лен ин ) и на први роман руског сатиричара Виктора Пељевина из 1999. Генерација „П“ . Потом је поново ухапшен због недостатка законских основа за ослобађање, али га је помиловао шеф ДНР Александар Захарченко . Након тога, Максим Фомин је служио под командом Игора Безлера , теренског команданта „Народне милиције Донбаса“ у Горловки . Затим је прешао у пук Витиаз у самопроглашеној ЛНР , где је служио до краја 2014. У априлу 2015. ступио је у батаљон Восток , где је служио годину дана. Од 2017. године служио је у батаљонској обавештајној служби 4. бригаде Народне милиције ЛНР .[ 5] [ 6]
Године 2019. повукао се из војне службе у ДНР и преселио се у Москву .[ 6]
2021. године постао је држављанин Русије .[ 6]
Референце