Рођен је 23. октобра 1955. године у Жегару.[1] Основну и средњу школу је похађао у Задру. Дипломирао је на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду, где касније ради као професор.[2]
Био је члан АК Црвена звезда.[3] Тренер му је био Драгомир Драган Петровић и Иван Иванчић.[4] Први је бацач кугле у Југославији који је пребацио куглу преко 21 метра.[5] На Олимпијским играма 1980. у Москви био је осми,[6] а није учествовао на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу због несугласица са Атлетским савезом Југославије, који је имао уговор за спортску опрему са Адидасом.[7] Руководство Олимпијског комитета Југославије је донело одлуку да га врати са Олимпијских игара, а поред њега су враћени Драган Здравковић и Ненад Стекић.[8][7] На Светском првенству 1983. био је девети. На Европском првенству 1982. освојио је и четврто место, а 1986. седмо. На Европском првенству у дворани 1982. освојио је златну медаљу.[9] Првак Балкана био је 1986. године,[10] а првак Медитерана 1979. Рекорд Југославије поправио је шест пута. Године 1979. проглашен је за најбољег спортисту СД Црвена звезда.[11] У дресу Црвене звезде четири пута је био шампион Југославије у бацању кугле, а једном мање у бацању диска.[5] За репрезентацију Југославије наступио је 49 пута. Његов син Марко Милић је био успешан кошаркаш.[5][12][13] Живи у Београду.[14]
