Валериј Георгијевич Карпин (рус.Валерий Георгиевич Карпин; Нарва, 2. фебруар1969) бивши је руски фудбалер и фудбалски тренер.
Постигао је први гол за репрезентацију Русије након распада Совјетског Савеза, у победи од 2:0 против Мексика 17. августа 1992. године. Сматра се за једног од најбољих играча у историји руске репрезентације.[1][2]
Каријера
Младе године
Са осам година је ишао у фудбалску школу у Нарви, а његов први тренер је био Јури Шаламов. Играо је за репрезентације Естонске ССР и на турнирима млађих категорија. Такође је играо хокеј и са 12 година је био члан дечијег тима Совјетског Савеза. У доби од 15 година преселио се у спортску школу Калињинског округа у Талину, одакле је прешао у локални фудбалски клуб Звезду.
Са 17 година је играо за талински фудбалски клуб „Спорт”, који је наступао у другој лиги Совјетског Савеза, а главни тренер је био Валериј Овчињиков. Годину дана касније, играо је на турниру Балтичког војног округа у Лавову, одакле је отишао у ЦСКА из Москве. У првом тиму као млад играч није изборио место, тако да је прекомандован у резервни тим ЦСКА-2.
Године 1989, на крају војне службе, играо је за Факел Вороњеж, на позицији везног играча.[3]
Клупска каријера
Карпин 1996.
Године 1990. потписао је за московски Спартак, где га је позвао Валентин Покровски. Карпин је добио 60 рубаља за прву плату у клубу. Главни тренер Олег Романцев је Карпина померио на десно крило и средину терена. Карпин је дебитовао за клуб у утакмици са ЦСКА из Москве и био је двоструки асистент.[3] У Спартаку Карпин је освојио три пута првенство Русије.
Након Светског првенства у Сједињеним Државама прешао је у Шпанију. Први клуб Карпина био је баскијски Реал Сосиједад. Остао је две године у клубу и постигао шеснаест голова.[4]
Године 1996. прешао је из Реал Сосиједада у Валенсију. На 36 одиграних утакмица постигао је шест голова.
Од 1997. до 2002. године играо је за Селту. Часопис Дон Балон га је прогласио за најбољег универзалног играча у првенству Шпаније за сезону 1998/99.
За Селту је играо 168 утакмица и постигао 26 голова. Руски спортисти су изједначени са играчима из Европске уније само резултатом афере "Симутенков" 2005. године.[5]
Репрезентација
За репрезентацију Русије наступао је од 1992. до 2003. године, одиграо је 72 утакмице и постигао 17 голова. Дао је први гол за репрезентацију Русије после распада Совјетског Савеза, у победи од 2:0 против Мексика 17. августа 1992. године. Карпин је учествовао на Светским првенствима 1994. и 2002. године, као и на Европском првенству 1996. године.
У пријатељској утакмици у Француској 2002. године Карпин се потукао са више француских репрезентативаца, пошто их је разљутила његова наводна груба игра. Након меча, Француз Патрик Вијера је напао Карпина у свлачионици, ситуација се претворила у озбиљну тучу између играча обе екипе.[6]
У марту 2003. Карпин је одлучио да се повуче из руске репрезентације.[7][8]
Тренер
Карпин на клупи Спартака 2013. године.
Од 8. августа 2008. до 13. децембра 2012. године био је спортски директор ФК Спартак Москва.
Дана 30. новембра 2009. године добио је А лиценцу за фудбалског тренера и уписао је курсеве за добијање про лиценце. Од тог тренутка почео је да ради као главни тренер клуба.[9] 12. децембра 2010. године добио је про лиценцу.[10]
Карпин је 2010. године водио Спартак на четврто место у првенству Русије и трећег места у групној фази Лиге шампиона, што даје право да игра Лигу Европе.[11] У децембру је Карпин продужио уговор са клубом на још годину и по дана.[12]
Дана 19. априла 2011. Карпин је написао изјаву о оставци на свој захтев са положаја главног тренера због незадовољавајућих резултата тима, који је био на последњем месту у првенству Русије.[13] После победе у четвртфиналу Купа Русије у Краснодару, играчи Спартака ставили су мајице у знак подршке Карпину, након чега је менаџмент клуба одгодио оставку.[14] Карпин је остао у Спартаку све до 2014. године.[15]
У августу 2014. Карпин је постао тренер Мајорке која је тада играла другу лигу у Шпанији.[16]
Именован је 9. јула 2015. године за тренера Торпеда из Армавира.[17] Првих пет утакмица Карпина у ФНЛ-у завршило је резултатом 0:0, што је био нови лигашки рекорд. У јуну 2016. Карпин је напустио клуб, а две стране су споразумно раскинуле уговор.[18]
Дана 19. децембра 2017. је постављен за главног тренера Ростова, уговор је потписан а две и по године.[19]
Телевизија и бизнис
Након завршетка фудбалске каријере 2005. године, остао је у Шпанији и има грађевинску фирму. Од 2007. до 2010. године Карпин је био главни спонзор бициклистичког тима Карпин-Галиција.[20][21] Радио је на шпанској телевизији као коментатор на пет утакмица репрезентације Шпаније.[22]
На руском спортском каналу Матч ТВ је од јула 2016. до јула 2017. био стручни консултант.[23][24]
Остало
Године 2005. био је капитен руског тима у фудбалу на песку.[25] На Европском купу у фудбалу на песку 2005, Русија је освојила сребрну медаљу на домаћем терену.[26]
Приватни живот
У августу 2003. године добио је држављанство Естоније како не би био третиран као странац у земљама ЕУ.[27] Касније је добио и држављанство Шпаније.
Женио се три пута. Прва супруга — Светлана, имају две кћерке Марију (рођена 24. фебруара 1996) и Валерију (рођена 18. фебруара 2001). Друга супруга је шпанска глумица Алба Фернандез (разведени).[28] Трећа жена, од јуна 2017, је Дарија Гордејева.[29]
.jpg)
