Бранислав Милићевић (Београд, 3. април 1946), познатији као Бранко Коцкица, српски је глумац, кантаутор и драмски писац, прослављен у емисијама и представама за децу.^[1] Такође је и политичар, градски одборник у Скупштини града Београда.

Рођен 3. априла 1946. у Земуну. Бранко је са супругом, Слободанком Цацом Алексић (1941-2019)^[2], позоришним редитељем, живео у Београду, на Врачару. Поред глуме, студирао је и енглески језик, али студије није завршио. Крстио се 31.08.2024 године у православну веру и изјавио је:

„Верујем да сви имамо задатак који се огледа у нашим способностима. С те стране мислим да сам урадио више од својих могућности и Богу ништа нисам дужан. Мир који сам постигао захваљујући томе, дозвољава ми да будем неизмерно задовољан животом и неописиво срећан. Ако ништа друго, нисам болестан, што је у овим годинама најбитније.“

Његов отац Михаило је био глумац у зрењанинском позоришту, а потом првак у Српском народном позоришту у Новом Саду.^[3]

Написао је текст за представу Меца и деца.

• Повеља Змајевих дечјих игара 2012.^[4] Повељу је добио за изузетан допринос стваралаштву за децу и „безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама“.^[4]

Један од најпознатијих радова Милићевића је „Коцка, коцка, коцкица“, програм за децу који се снимао и емитовао на Телевизији Београд од 1974. до 1993. године, па затим поново од 2005. године. У емисији учествује Милићевић, који са групом деце предшколског узраста истражује човеково окружење и свакодневницу, али и како се лепо понашати и бити добар пријатељ. Укупно је снимљено више од 250 епизода.

Емисија је карактеристична по свом жаргону и узречицама. На пример, Милићевић се увек обраћа деци са „другари“, а колективни узвик им је „тата-та-тира“. Песма са најавне шпице „У свету постоји једно царство“ је веома позната чак и данашњим генерацијама. ^[5]

Позориштанце „Пуж“ је позориште за децу. Основано је 1977. године као „Путно позориштанце „Пуж“ (види омот ЛП плоче Бранко Коцкица из 1983; ПГП РТБ), а њихова прва представа, „Бранков урнебес“, је имала своје прво гостовање у Зеници. Позориште се од 1988. године налази у Београду, у улици Божидара Аџије бр 21. (данас улица Радослава Грујића). Прва представа одиграна на том месту је била „Откачена балерина“.

Глумио је у преко двадесет филмова, од којих је најпознатији филм „Ужичка република“ снимљен 1976. године у коме тумачи улогу партизанског борца Мише.

Београдско пролеће:

• Слонче (Дечје београдско пролеће), '73
• Заклео се бумбар (Дечје београдско пролеће, са дечјим хором Колибри), '74
• Мајмун и огледало (Дечје београдско пролеће), '76
• Крај песме (Дечје београдско пролеће, са дечјим хором РТБ), '78
• Ћопави комарац (Дечје београдско пролеће), '83
• Разноврсно воће (Дечје београдско пролеће), '89
• Заклео се бумбар (Дечје београдско пролеће), 2016
• Бранко Мексиканац (Дечје београдско пролеће), 2017
• Морске кројачице (Дечје београдско пролеће), 2018
• Пица или гибаница (Дечје београдско пролеће), 2019
• Пица или гибаница (Дечје београдско пролеће), 2021
• Смејте се (Дечје београдско пролеће), 2023
• Штрбац Југ (Дечје београдско пролеће), 2024

• 1972.године у Атељеу 212 имао је запажену певачку улогу у извођењу рок опере „Исус христ суперстар“ , музичка адаптација Саша Радојчић, препев Јован Ћирилов, где су запажене улоге имали: Златко Пејаковић, Златко Голубовић, Азра Халиловић и Бора Ђорђевић.^[7]
• Бранко Милићевић је био и независни кандидат на локалним изборима у београдској општини Врачар за посланика у Народној скупштини Републике Србије на првим вишестраначким изборима у Србији, али није изабран.
• Позориштанце „Пуж“ заправо има званичан назив „Позориште »Пуж«“, јер је приликом регистрације сматрано да је термин „позориштанце“ супротан обичајима и схватањима средине.

• Бранко Коцкица
• Позориштанце „Пуж“
• Бранко Милићевић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• У овом животу сам се добро провео („Блиц“, 20. јун 2010)
• Савети успешних - Бранко Коцкица (Инфостуд) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2010)
• „Пуж“ - Цацин и Бранков досањани сан („Политика“, 23. април 2011)
• Бранко Коцкица: За децу сам одувек изводио бесне глисте („Вечерње новости”, 15. април 2017)