Бранко Анђић (Београд, 1952) новинар је, преводилац и писац.
Биографија
Бранко Анђић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду – Одсек за општу књижевност с теоријом, а постдипломске студије је завршио на Теорији књижевности. Радио је као новинар, писац и преводилац. Био је уредник и суоснивач књижевног часописа Писмо, и уредник Књижевних новина. Радио је и као дописник новинских агенција и сарадник разних књижевниох часописа и других медија у Југославији, Србији, Шпанији, Аргентини, Уругвају, Чилеу и САД.
Од 1990. године живи у Буенос Ајресу.[1]
Дела
Аутор је многих романа, прича и приповедака[2]
Романи и приче
- После свирке
- Лавица лиже ране
- Као из кабла
- Ово је истинита прича
- Величина света
- Play – back
Хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке
Аутор је неколико антологија хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке са Љиљаном Поповић Анђић. Писао је зборнике критичких огледа о савременој хиспаноамеричкопј књижевности.[1]
- Вавилонска библиотека
- Антологија савремене латинскоамеричке приповетке
- Трећа обала реке: савремена хиспаноамеричка прича за омладину
Преводи
Преводио је са шпанског и енглеског језика дела латиноамеричких и северноамеричких писаца као што су:
- Horhe Luis Borhes (Јеретничке лекције)
- Mario Vargas Ljosa (Похвала помајци)
- Gabrijel Garsija Markes (Хроника најављене смрти)
- Hose Donoso (Бестидна ноћна птица)
- Karlos Fuentes (Аура)
- Ana Маrija Šua (Терет искушења)
- Liliana Her (Сунце, потом)
- Huan Helman (Изабране песме)
- Pedro Huan Gutjeres (Тропска животиња)
- Hose Ortega i Gaset (Побуна маса)
- David Sedaris Обуци своју породицу у ребрасти сомот и џинс)
- David Bezmozgis (Наташа и друге приче; Слободан свет)
Референце
