Бранко Анђић

Бранко Анђић
Лични подаци
Датум рођења(1952{{month}}{{{day}}})1952.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаПосле свирке, Лавица лиже ране, Као из кабла, Ово је истинита прича, Величина света, Play – back
Филолошки факултет, Универзитета у Београду

Бранко Анђић (Београд, 1952) новинар је, преводилац и писац.

Биографија

Бранко Анђић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду – Одсек за општу књижевност с теоријом, а постдипломске студије је завршио на Теорији књижевности. Радио је као новинар, писац и преводилац. Био је уредник и суоснивач књижевног часописа Писмо, и уредник Књижевних новина. Радио је и као дописник новинских агенција и сарадник разних књижевниох часописа и других медија у Југославији, Србији, Шпанији, Аргентини, Уругвају, Чилеу и САД.

Од 1990. године живи у Буенос Ајресу.[1]

Дела

Аутор је многих романа, прича и приповедака[2]

Романи и приче

  • После свирке
  • Лавица лиже ране
  • Као из кабла
  • Ово је истинита прича
  • Величина света
  • Play – back

Хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке

Аутор је неколико антологија хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке са Љиљаном Поповић Анђић. Писао је зборнике критичких огледа о савременој хиспаноамеричкопј књижевности.[1]

  • Вавилонска библиотека
  • Антологија савремене латинскоамеричке приповетке
  • Трећа обала реке: савремена хиспаноамеричка прича за омладину

Преводи

Преводио је са шпанског и енглеског језика дела латиноамеричких и северноамеричких писаца као што су:

  • Horhe Luis Borhes (Јеретничке лекције)
  • Mario Vargas Ljosa (Похвала помајци)
  • Gabrijel Garsija Markes (Хроника најављене смрти)
  • Hose Donoso (Бестидна ноћна птица)
  • Karlos Fuentes (Аура)
  • Ana Маrija Šua (Терет искушења)
  • Liliana Her (Сунце, потом)
  • Huan Helman (Изабране песме)
  • Pedro Huan Gutjeres (Тропска животиња)
  • Hose Ortega i Gaset (Побуна маса)
  • David Sedaris Обуци своју породицу у ребрасти сомот и џинс)
  • David Bezmozgis (Наташа и друге приче; Слободан свет)

Референце

  1. ^ а б Блајстен, Исидоро (2014). Мене никад нису пуштали да причам. Зрењанин. стр. 143—144. COBISS.SR 285344007
  2. ^ „Branko Anđić”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2016. г. Приступљено 01. 12. 2016.