Рођен је 10. новембра1919. године у селу Рти, код Гуче. Потиче из сиромашне породице, његов отац Јездимир је био сеоски ковач и поред Бранислава имао је још петоро деце. Надимак „Џамбо“ је био породични надимак (у појединој литератури се грешком помиње надимак Џомба, а грешка је направљена и на Плакети за Орден народног хероја).
Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у Гучи, пешачећи свакодневно осам километара до школе до куће и назад. Пошто је био добар ученик, одлучио је да насатави школовање и 1931. године је уписао Чачанску гимназију. Пошто његови родитељи нису имали средстава да га школују, морао је сам зарађивати за живот у Чачку — подучавао је слабије ученике, радио на утовару и истовару вагона на железичкој станици и бавио се другим физичким пословима.
У школи се највише интересовао за књижевност, као и за друштвене науке. Његови писмени радови су били запажени, а многи и награђивани. У гимназији је био биран и за председника литерарне дружине „Рајић“. Доста је читао, а касније се почео инетересовати и за марксиситичку литературу у којој се говорило о тешком животу сиромашних радника и сељака. Повезао са школском и радничком револуционарном омладином и учествовао у бројним политичким акцијама - штрајковима и демонстрацијама. Године 1938. је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а убрзо потом је преузео руковођење организацијом СКОЈ-а у гимназији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1939. године.
После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, напустио је Београд и вратио се у родно место. Активно је учествовао у организовању устанка у драгачевском крају. Био је борац Друге чете Драгачевског батаљона у Чачанском партизанском одреду „Др Драгиша Мишовић“. Учествовао је у свим борбама одреда. Посебно се истако у борбама против четника, почетком новембра - на Трешњици, код Ужица и Пожеге. У борби на Тометином брду је био рањен у ногу.
Лечио се у партизанској болници у ослобођеном Ужицу. Ту га је затекао финални део Прве непријатељске офанзиве и крајем новембра се заједно са остатком партизанских снага и народом повукао из Ужица и кренуо ка Санџаку и Босни. Пошто је био делимично излечен у селу Радојињи, на левој обали реке Увца, наишао је на део Чачанског партизанског одреда и ступио у Чачанску чету.
