Радоиња

Радоиња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 572
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 58″ С; 19° 45′ 05″ И / 43.5161° С; 19.7514° И / 43.5161; 19.7514
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина876 m
Радоиња на карти Србије
Радоиња
Радоиња
Радоиња на карти Србије
Остали подаци
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

Радоиња је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 572 становника.

Историја

Место Радоиња у области доњег тока Увца, се помиње 1388. године, под господаром кнеза Лазара.[1]

Након 1470. године у Новопазарском кадилуку (Вилајету) јављају се нове нахије, издвајањем делова старих. Једна од нахија које су тада постале је и Радохна. Нахија Радохна је у Старом Влаху од 15. до 17. века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турске царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ова повластица понајвише је везана за име и дело старовлашких кнезова Рашковића, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама, много допринели укупном развоју нововарошког краја.[2]

Касније, крајем 16. века је нахија Радохна из Брвеничког кадилука издвојена и заједно са још неколико придодата новом кадилуку Стари Влах.[3]

Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села.[4] Село Горња Радохна је имало 38, а Доња Радохна 37 кућа. Ова два села су заједно у 17. веку имала преко 100 домаћинстава.

У двадесетом веку у селу поред староседелаца има и насељеника из Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије.

Овде се налази спомен ОШ „Гојко Друловић”.

По народном предању где је село био је "грчки град". У околини су на више места пронађени римски споменици.[5] Учитељ из месне школе је открио храм римског бога Јупитера.

Демографија

У насељу Радоиња живи 554 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 880
1953. 981
1961. 1.408
1971. 969
1981. 875
1991. 801 794
2002. 690 691
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 678 98,26%
Црногорци
  
 9 1,30%
Словенци
  
 1 0,14%
непознато
  
 1 0,14%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 0
  
  
 2
80+ 12
  
  
 9
75—79 11
  
  
 22
70—74 33
  
  
 31
65—69 29
  
  
 33
60—64 19
  
  
 27
55—59 20
  
  
 15
50—54 21
  
  
 22
45—49 32
  
  
 22
40—44 27
  
  
 21
35—39 26
  
  
 17
30—34 10
  
  
 22
25—29 14
  
  
 16
20—24 12
  
  
 14
15—19 25
  
  
 17
10—14 16
  
  
 33
5—9 21
  
  
 16
0—4 18
  
  
 5
Просек : 43,7 45,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 142 152 293 203 224 238 217
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 44 64 22 33 19 24 7 4 0 0 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 291 70 189 29 3 0
Женски 290 42 192 49 7 0
УКУПНО 581 112 381 78 10 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 108 11 0 0 52
Женски 59 9 0 0 32
УКУПНО 167 20 0 0 84
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 7 6 2 6
Женски 1 0 3 2 0
УКУПНО 10 7 9 4 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 6 9 0
Женски 0 0 0 7 4
УКУПНО 0 0 6 16 4
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 0

Референце

  1. ^ Милош Благојевић: "Државна управа у српским средњевековним земљама", Београд 1997.
  2. ^ „Историјат”. ОШ „Гојко Друловић” Радоиња. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017. 
  3. ^ "Новопазарски зборник", Нови Пазар 40/2017.
  4. ^ "Стари Влах", Београд 1963.
  5. ^ Увац: Атријум чува античко благо („Вечерње новости“, 28. септембар 2014)
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе