За другa значења, погледајте страницу
Бистрица.
Бистрица је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 694 становника.
Овде се налазе Црква Св. Тројице у Бистрици, Манастир Бистрица и ОШ „Добрисав-Добрица Рајић” Бистрица.
ОШ „Добрисав-Добрица Рајић” Бистрица једна је од шест основних школа на територији општине Нова Варош. Школа је почела са радом 1885. године са 40 ученика. Од школске 1953/54. ради као осморазредна школе.
Црква Свете Тројице у Бистрици налази се на територији општине Нова Варош, у Бистрици, у приватној својини чији је власник Српска православна црква. Налази се на један километар од магистралног пута Пријепоље-Нова Варош. Црква је највероватније саграђена у другој половини 16. века.
Бистрица се дели на Горњу и Доњу и налази на истоименој реци која се улива у Лим. Доња Бистрица се налази на раскршћу путева за Нову Варош, Пријепоље и Прибој.
У Бистрици се налазе бројни засеоци, а неки од њих су Гобате, Челице, Беришевина, Лазине, Локва, шума испод Мргуље, Воденица, Бучевске Луке, Соколова, Водостан и многи други.
Кроз Бистрицу пролази магистрални пут који води ка црногорском приморју. На том путу се налази и фабрика Златар-пласт у којој се обрађује пластика, гума, а у склопу ње се налази и хладњача за прераду малине.
Манастир Бистрица припада Епархији милешевској Српске православне цркве.
Црква је подигнута у средњем веку за време Немањићa. Наиме, краљ Стефан Владислав је издао повељу овом манастиру између 1234 – 1243. године. Повељом се прописују обавезе зависних и манастиру потчињених становника. Почетком XIV века бистрички манастир је био поклоњен као метох манастиру Светих апостола Петра и Павла, a овај каснијe манастиру Хиландару. Као и остале цркве и манастири, вековима је био у рушевинама, a обновљен је у XIX веку. Црква је једнобродна, покривена двосливним кровом од шиндре. Према неким сазнањима, манастирски људи су још у XIII веку познавали технологију справљања пива.
Демографија
У насељу Бистрица живи 657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (41,5 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 283 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Једно од презимена пореклом из овог села су Власоњићи.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
2 |
| 80+ |
10 |
|
|
18 |
| 75—79 |
8 |
|
|
20 |
| 70—74 |
27 |
|
|
32 |
| 65—69 |
29 |
|
|
42 |
| 60—64 |
22 |
|
|
43 |
| 55—59 |
32 |
|
|
29 |
| 50—54 |
23 |
|
|
23 |
| 45—49 |
36 |
|
|
31 |
| 40—44 |
27 |
|
|
20 |
| 35—39 |
28 |
|
|
19 |
| 30—34 |
22 |
|
|
17 |
| 25—29 |
16 |
|
|
17 |
| 20—24 |
26 |
|
|
10 |
| 15—19 |
27 |
|
|
24 |
| 10—14 |
28 |
|
|
13 |
| 5—9 |
20 |
|
|
19 |
| 0—4 |
16 |
|
|
12 |
| Просек : |
41,5 |
|
|
48,5 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
215
|
233
|
291
|
313
|
322
|
303
|
283
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
69
|
93
|
37
|
29
|
29
|
19
|
6
|
1
|
0
|
0
|
2,80
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
336
|
99
|
210
|
20
|
7
|
0
|
| Женски
|
347
|
48
|
209
|
86
|
3
|
1
|
| УКУПНО
|
683
|
147
|
419
|
106
|
10
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
154
|
9
|
0
|
3
|
89
|
| Женски
|
48
|
6
|
0
|
0
|
21
|
| УКУПНО
|
202
|
15
|
0
|
3
|
110
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
5
|
8
|
7
|
2
|
10
|
| Женски
|
1
|
0
|
2
|
5
|
0
|
| УКУПНО
|
6
|
8
|
9
|
7
|
10
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
1
|
11
|
4
|
4
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
5
|
8
|
| УКУПНО
|
0
|
1
|
11
|
9
|
12
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
1
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
0
|
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
.gif){kind=small}
