Бошко Десница
Бошко Десница (Обровац, 4. јануар 1886 — Обровац, 1. април 1945) био је српски правник, историчар и публициста. БиографијаБошко Десница је рођен 4. јануара 1886. године у Обровцу[1] у Аустријском царству у имућној трговачкој породици. Родитељи су му били Владимир и Олга, дјевојачко Јанковић.[2] Он је основно образовање завршио у родном мјесту. Класичну гимназију је завршио у Задру, гдје се настава спроводила на италијанском језику. У Беч на правне студије је отишао 1904,[2] а завршио их је 1912. године.[1] Послије Првог свјетског рата италијанске власти га почетком јануара 1919. године интернирају на Сардинију, због залагања за стварање Југославије. Након повратка постаје адвокат у Обровцу.[3] Темељно је истраживао бројна документа у архивима у Задру и Шибенику. Захваљујући његовом раду сачувани су бројне дјела епске поезије ускока.[4] Кроз истраживачки и архивски рад је открио буну попа Петра Јагодића Куриџе, о коме је написао научни рад.[3] Са Ником Новаковићем Лонгом је сарађивао од 1938. до 1939. са циљем политичког окупљавање Срба са подручја сјеверне Далмације под слоганом „Срби на окуп”. Са италијанским властима у Сплиту је сарађивао 1941. године, а водио је преговоре са Илијом Трифуновићем Бирчанином 1942. године о политичким питањима везаним за Србе у Далмацији. Послије капитулације Италије 1943. године, придружио се партизанском покрету.[1] Од 1944. до смрти налазио се на положају директора Државног архива у Задру.[5] Имао је сина Стојана Десницу, адвоката.[6] Преминуо је 1. априла 1945. године у Обровцу.[1] БиблиографијаНека од дјела Бошка Десница су „Земунички догађај” (1929), „Опсада Шибеника 1647. год.” (1939).
Референце
Литература
Спољашње везе
|