Бенјамин Калај |
---|
Фотографија Калаја (1899) |
|
Датум рођења | (1839-12-22)22. децембар 1839. |
---|
Место рођења | Пешта, Аустријско царство |
---|
Датум смрти | 13. јул 1903.(1903-07-13) (63 год.) |
---|
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
---|
Професија | историчар |
---|
|
---|
министар финансија Аустроугарске и земаљски поглавар БиХ |
---|
Наследник | Стефан Буријан |
---|
|
|
Бенјамин Калај (мађ. Kállay Béni; Пешта, 22. децембар 1839 — Беч, 13. јул 1903) био је мађарски и аустроугарски политичар.
Рођен је 22. децембра 1839, у Пешти. Његов отац је био виши државни службеник у угарској влади, а мајка је потицала из мађаризоване српске породице Блашковић. Говорио је српски језик. Био је аустроугарски генерални конзул у Београду од 1868. до 1875. године. Током 1872. године први пут је отпутовао у Босну, која је у то време још увек била под турском влашћу. Након Руско-турског рата (1877–1878), одлази на службу у Пловдив. Дана 4. јуна 1882. године, именован је за аустроугарског министра финансија, у чији је ресор спадао и надзор над земаљском управом Босне и Херцеговине, која се још од 1878. године налазила под аустроугарском окупацијом. Ту службу је обављао до своје смрти 1903. године. Настојећи да ојача аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, радио је на сузбијању народних покрета, како српског тако и хрватског. У том циљу, покушао је да реши национално питање путем стварања интегралне босанске нације, али тај пројекат је наишао на одлучан отпор међу Србима и Хрватима. Стога је приступио редефинисању својих првобитних замисли, те је свој босански пројекат заменио бошњачким, који се заснивао на претварању босанских муслимана у посебан бошњачки народ. При томе се ослањао на подршку једног дела босанског беговата. Политика коју је осмислио спровођена је и након његове смрти, све до пропасти аустроугарске власти (1918).
Види још
Референце
Литература
- Анушић, Анђелко (2008). „Босански марксисти са Калајеве катедре”. Нова Зора. Билећа. 15-16 (2007-2008): 135—138.
- Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Paris: Dialogue.
- Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
- Деспотовић, Љубиша М. (2019). „Срби Мухамедове вере: Од Калајевих Бошњака до Алијиних Новобошњака” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 16 (38): 327—340. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 05. 2019. г. Приступљено 02. 06. 2019.
- Imamović, Mustafa (1976). Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. Sarajevo: Svjetlost.
- Ковачевић, Милош (2008). „Повампирена Калајева језичка и национална политика у БиХ”. Нова Зора. Билећа. 15-16 (2007-2008): 77—83.
- Kraljačić, Tomislav (1978). „Struktura administracije u Bosni i Hercegovini u razdoblju Kalajeve uprave”. Jugoslovenski istorijski časopis. 17 (1-4): 215—222.
- Краљачић, Томислав (1984). „Функција државних школа у националној политици Калајевог режима”. Историјски часопис. 31: 139—165.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан (2010). „Калајев осврт на друштвено-политичку ситуацију у Босни и Херцеговини 1890.” (PDF). Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 21: 337—343. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2020. г. Приступљено 15. 06. 2019.
- Раденић, Андрија, ур. (1992). Дневник Бењамина Калаја 1868-1875. 1. Београд: Историјски институт.
- Терзић, Славенко (1992). „Бењамин Калај и српско питање”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 351—357.
- Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag.
- Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.
- Шаљић, Јована (2017). „Књижевност, вера и рађање нације: Стварање књижевног босанства”. Зборник Матице српске за друштвене науке. 164: 665—680.
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|