Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.
Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.[1]
Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.
Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.
Маса копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm, док дужина копља за жене износи од 220 cm до 230 cm, а маса је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужине око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.
Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце
Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили копље, са стањем на дан 18. новембар 2024. (Напомена: неки атлетичари су више пута бацали даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[5]
Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле копље, са стањем на дан 18. новембар 2024. (Напомена: неке атлетичарке су више пута бацале даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[6]
*Светска атлетика је поништила резултат Абакумове од 71.90 м због наводног допинговања, па се за њен најбољи резултат узима хитац од 70.53 м постигнут 1. септембра 2013. у Берлину.
