Армије су биле стратегијско-оперативне формације Народноослободилачке војске (НОВЈ) и Југословенске армије (ЈА). У току Народноослободилачког рата формиране су четири армије. Прва, Друга и Трећа армија су формиране 1. јануара, а Четврта армија 1. марта 1945. године. Оне су формиране у време када је НОВ и ПОЈ образовала стабилан стратегијски фронт, присиљавајући непријатеља да ангажује огромне војне снаге. Тада је Народноослободилачка војска Југославије реорганизована у Југословенску армију.^[1][2]

Иако су армије формално образоване тек почетком 1945, функцију армија су у ранијем периоду имале оперативне групе, у чијем је саставу често било неколико корпуса и дивизија.

Прва армијска група НОВ и ПОЈ формирана је 15. септембра 1944, ради обједињавања снага за Београдску операцију; у њен састав тада су ушли Први пролетерски и Дванаести војвођански корпус. По ослобођењу Београда ова армијска група је расформирана. Крајем 1944. када су ослобођене Србија, Македонија, Црна Гора и Далмација и успостављен стабилан стратегијски фронт од Драве до Јадранског мора, на ослобођеној територији извршена је мобилизација људства и материјала.

Тако су били створени услови који су омогућили виши корак у развоју Народноослободилачке војске Југославије. Почетком јануара 1945. формиране су Прва, Друга и Трећа армија, а 1. марта и Четврта армија, када је Народноослободилачка војска Југославије преименована у Југословенску армију. Штаб Првог пролетерског корпуса преформиран је у Штаб Прве армије, Штаб Јужне оперативне групе у Штаб Друге армије, Штаб Дванаестог војвођанског корпуса и део Главног штаба НОВ и ПО Војводине образовали су Штаб Треће армије, а Штаб Осмог далматинског корпуса и део Главног штаба НОВ и ПО Хрватске Штаб Четврте армије.

Формација је предвиђала командни део Штаба армије који су сачињавали командант, политички комесар, начелник штаба и начелници оперативног, обавештајног и организационог одељења. У шири део штаба ушле су команде родова (артиљерије, инжињерије, тенковских јединица и веза) и команда позадине (командант, политички комесар и начелник штаба).

У непосредни састав армије, ван корпуса и дивизија, ушле су: артиљеријске, тенковске, инжињеријске и допунске бригаде и пук за везу. Формацијом нису били предвиђени корпусни штабови. Дивизије су биле непосредно потчињене штабу армије, али штабови оних корпуса који су дејствовали у позадини непријатеља расформирани су тек када су њихове дивизије услед примицања фронта заузеле место у борбеном распореду армије.