Андре Фредерик Курнанд је рођен у Паризу24. септембра, 1895, као друго од четворо деце, Жила Курнанда, стоматолога, и његове супруге Маргарите Вебер.[2] Основно и средње образовање је стeкао у школи Лицеј Кондорсе, а факултетску диплому на факултету уметности и науке Универзитета у Паризу 1913. и 1914, у области физике, хемије и биологије.[1]
Као младић, Курнанд је био заљубљеник у спорт и од спортских дисциплина интензивно је упражњавао фудбал, тенис и алпско планинарење. Курнанд је био и члан Алпинистичког клуба Францске и члан Америчког алпинистичког клуба.
Студије медицине, које је започео 1914, прекинуо је због волонтирања у Француској војсци у Првом светском рату. Од 1915. до 1918. Курнанд је био додељен пешадијскомпуку и батаљонухирурга у којима је добио Ратни крст (Croix de Guerre) са три бронзане звездице.[1]
Након изласка из војске крајем Првог светског рата, Курнанд је наставио студије медицине и постао лекар у Паризу, 1925. Током наредних неколико година Курнанд је стекао велико клиничко искуство: из интерне медицине код професора Масарија и Ашара, плућних болести код професора Риста, педијатрије код професора Дебреа, и неурологије код професора Гиљена. Докторирао је са тезом Акутна дисеминована склероза, на Медицинском факултету у Паризу маја 1930.[3]
Даље школовање Курнанд је наставио у Сједињеним Америчким Државама, у Диспанзеру за плућне болести и туберкулозу Универзитета Колумбија и болници у Њујорку. Када је Курнанду понуђена могућност да постане стални начелника службе у диспанзеру, под вођством Дикинсон В. Ричардса, и ради на истраживањима из физиологије и физиопатологије дисања, он је 1941. одлучио је да се настани у САД, и постао је амерички држављанин.[3] Из његовог рада и сарадње са Дикинсон В. Ричардсом, која је трајала више од четврт века, проистекла су бројна медицинска открића праћена међународним признањима, међу којима је и додела заједничке Нобелове награде за физиологију или медицину.[3]
Пoслeдњих месеци живота, већ озбиљно нарушеног здравља, Курнанд се повукао на фарму Беркшир у Масачусетсу. Његово срце је све више попуштало и слабило и он је осетио да је дошао до крај његовим дугим путовањима по свету. Преминуо је 19. фебруара 1988, у дубокој старости у 93. години богатог живота, у коме је успешно испунио своју мисију лекара и научника.[1]
Дело
О значају Курнандовог рада у области катетеризације срца најбоље говори део излагања поводом доделе Нобелове награде за физиологију или медицину11. децембра, 1956: "Срчани катетер је био ... кључ у брави“... Окретањем овог кључа, Курнанд и његове колеге довели су нас у нову еру разумевања поремећаја нормалних срчаних функција, и проширили их новим хоризонтима наде да се помогне болесном срцу... Ми увек треба да запамтимо да је прва операција на отвореном срцу коју је извео Гибон (Gibbon) у фебруару 1952, код 15-то месечне девојчице са наводно АСД, завршила смрћу на операционом столу, јер није имала АСД, већ велики патент дуктус артериозус. Најгора ситуација са којом се може суочити кардиохирург у операционој сали је неочекивана, нетачна или непотпуна дијагноза болести. Срчана катетеризација даје нам мапу пута који треба да пратимо и да сигурно планирамо и надамо се успешно обављеном послу“.
Признања
Croix de Guerre, Француске (1914—18)
Commandeur de la Légion d’Honneur, Француске
Commandeur des Palmes Académiques, Француске
1946. Andreas Retzius Silver Medal, Интернационалног Шведског удружења за медицину (Swedish Society of Internal Medicine)
1950. Ласкерова награда, U.S. Public Health Service
1956. Нобелова награда за физиологију или медицину (заједно са D. W.Richards-ом и W. Forssmann)
Associé Etranger, Académie des Sciences de l’Institut de France
Associé Etranger, Националне медицинске академије (Académie Nationale de Médecine), Париз
1958. Златна медаља, Краљевске медицинске академије (Royal Academy of Medicine), Брисел
Member, National Academy of Sciences
Honorary Fellow, Royal Society of Medicine, London
1959. President, Harvey Society, New York
1962. John Phillips Memorial Award, American College of Physicians
1966. Academy Medal, New York Academy of Medicine
1969. Associé Etranger, Académie Royale de Médecine de Belgique
1970. Jimenez Diaz Prize, Madrid
1971. Trudeau Medal, American Thoracic Society
1975. Fellow, American Academy of Arts and Sciences
Honorary Associate Member, Académie des Sciences, Belles-Lettres et Arts de Lyon
Извори
Kenéz, J (1975). „A.F. Cournand, pioneer in respiratory function testing”. Orvosi hetilap. 116 (46): 2725—7. PMID1105289.
Riley, R L (1971). „The award of the Trudeau Medal for 1971 (Andre F. Cournand)”. Am. Rev. Respir. Dis. 104 (4): 615—7. PMID4937533.
