Рођен је 1914. године у Бранику код Горице. Још од ране младости прикључио се радничком покрету. Године 1928. пребегао је из Италије у Југославију и запослио се у железничкој радионици у Марибору. Тамо је постао секретар организације КПЈ и члан партијског комитета Марибора (Десни Брег). Активно је учествовао у многим штрајковима радника. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1936. године.[1]
Одмах после капитулације Југославије, априла1941. године, био је међу првим штајерским партизанима, који су се нашли на Похорју. Ступио је у Похорску чету и учествовао у многим борбама против Немаца, у саботажама и другим акцијама. Као митраљезац Штајерског батаљона истакао се нарочито у нападу на Шоштањ, 8. октобра 1941. године.[1]
Најпознатија акција у Штајерској 1941. године била је такозвани Брежишки поход. Тада су јединице под командом Франца Розмана - Станета и јединице Долењске под руководством Михе Маринка продирале по дубоком снегу кроз Савињску долину. У најтежој ситуацији на Лесичју, код Брежица, Беседњак је био рањен. Опкољен, голим рукама се борио са непријатељским војницима док га нису савладали и убили.[2]