PROFILPELAJAR.COM

Азијски љускавац; Временски распон: 12,9–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N средњи миоцен до данас
	живуће врсте из рода Manis
	кости изумрле врсте; Manis palaeojavanica (тамне боје); у поређењу са костима; малајског љускавца (свјетле боје)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Pholidota
Подред:	Eupholidota
Натпородица:	Manoidea
Породица:	Manidae
Потпородица:	Maninae; Gray, 1821
Род:	Manis; Linnaeus, 1758
Типска врста
	Manis pentadactyla; Linnaeus, 1758
Врсте
	Manis crassicaudata; Manis pentadactyla; Manis sp. [Scale_H4 & Scale_H8]; †Manis hungarica; †Manis lydekkeri; Подрод: Paramanis Manis culionensis; Manis javanica; †Manis palaeojavanica; ;
	распрострањеност савремених врста Manis crassicaudata Manis culionensis Manis javanica Manis pentadactyla
Синоними
	синоними потпородице: Mania ; Manidae (Gray, 1821) ; Manina (Gray, 1825) ; Pholidotina (Gray, 1873) ; синоними рода: Pangolin (Gray, 1873) ; Pangolinus (Rafinesque, 1820) ; Paramanis (Pocock, 1924) ; Phatages (Sundevall, 1842) ; Phatagenus (Sundevall, 1842) ; Pholidotus (Brisson, 1762) ; Quaggelo (Frisch, 1775) ;

Азијски љускавац или панголин (лат. Manis, [Манис] — „дух”) је род љускаваца, из потпородице азијски љускавци (лат. Maninae) унутар породице Manidae, који настањује подручје јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.^[12]^[13]^[14]^[15]^[16]^[1]^[17]^[18] Овај род укључује пет живући и три изумрле врсте љускаваца.

Етимологија назива

Потпородица:	Поријекло назива од:	Значење назива:
Maninae	типског рода Manis и таксономског наставка -inae	духови

Род:	Поријекло назива од:	Значење назива:
Manis	Манеса (лат. Manes), духова умрлих људи из подземног свијета, из религије антички Римљана.^[19]	дух

Подрод:	Поријекло назива од:	Значење назива:
Paramanis	старогрчке ријечи пара (стгрч. παρά), која значи близак или поред и од рода Manis	близак Манису

Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. pengguling), што значи онај који се склупчава.^[20] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил. balintong), голинг (фил. goling) и танггилинг (фил. tanggiling), које имају исто значење.^[21]

Опис

Врсте из рода Manis посједују већу и гушћу длаку између љуски и на остатку тјела него афричке врсте љускаваца. Дужина треће канџе на задњим стопалима је много дужа од дужине четврте канџе. Средњи ред љуски на горњој страни репа код ови врста се наставља до његовог врха. Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, је глатка и у облику латиничног слова V. Мале ушне шкољке су на задњем дјелу граница слушног отвора.^[1]

Распрострањеност

Данашњи живући представници овог рода сисара насељавају подручје јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.^[15] У прошлости, овај род је био распрострањен и на подручју Европе.^[22]^[23]

Систематика

Класификација

Потпородица: Maninae (Gray, 1821)
(азијски љускавци)
Род: *Manis* (Linnaeus, 1758)
(азијски љускавац)
Подрод:	Врсте:	Распрострањеност:	Временски распон:
	M. crassicaudata (Geoffroy, 1803) (индијски љускавац)	Бангладеш Бутан (јужни дио Бутана) Индија^[24] Пакистан (југоисточни дио Пакистана и сјевероисток Панџаба) Непал (јужни дио уз Индију) Шри Ланка	9,1 мил. год. до данас
	M. pentadactyla (Linnaeus, 1758) (кинески љускавац)	Бангладеш (сјеверни дио Бангладеша) Бутан (јужни дио Бутана) Вијетнам (сјеверни дио Вијетнама) Индија (савезне државе Асам, Манипур, Мегалаја, Нагаланд и Сиким) Кина (јужна Кина, укључујући и острво Хајнан) Лаос (сјеверни дио Лаоса) Мјанмар (сјеверни дио Мјанмара) Непал (југ Непала) Република Кина Тајланд (сјеверни дио Тајланда)	12,9 мил. год. до данас
	Manis sp. [Scale_H4 & Scale_H8] (Zhang, 2015)^[25]	тренутно непознато^[26]	6,95 мил. год. до данас
	†M. hungarica (Kormos, 1934) (мађарски љускавац)	Мађарска (околина града Вилања)	2,5 до 2,0 мил. год.
	†M. lydekkeri (Dubois, 1908) (лајдекеров љускавац)	Индија (југ Индије)	0,123 до 0,0117 мил. год.
Paramanis (Pocock, 1924) (југоисточноазијски љускавац)	M. culionensis (de Elera, 1895) (филипински љускавац)	Филипини (острво Палаван)	1,7 мил. год. до данас
	M. javanica (Desmarest, 1822) (малајски љускавац)	Брунеј Вијетнам Индонезија (острва Борнео, Јава, Суматра и Мала Сундска острва) Камбоџа Лаос Малезија Мјанмар Сингапур Тајланд	1,7 мил. год. до данас
	†M. palaeojavanica (Dubois, 1907) (дивовски азијски љускавац)	Брунеј Индонезија (острва Борнео и Јава) Малезија (савезне државе Сабах и Саравак)	0,8 до 0,03 мил. год.
† - ознака за изумрли таксон

Филогенија

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Manis.^[1]^[15]^[16]^[27]^[28]

Pholidotamorpha

?

†Pantolesta

Pholidota

†Palaeanodonta

Pholidota

†Euromanis

?

†Pholidota sp. (BC 16’08)

†Afredentata

Eupholidota

†Eomanoidea

Manoidea

†Patriomanidae

?

†Necromanis

Manidae

Smutsiinae

	Phatagininae

	Smutsiinae (sensu stricto)

sensu lato

?

†Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

Maninae

Manis

	Manis pentadactyla

?	†Manis hungarica

	Manis crassicaudata

?	†Manis lydekkeri

(Paramanis)

Manis mysteria

	Manis culionensis

	Manis javanica

?	†Manis palaeojavanica

sensu stricto

sensu lato

афричка група

сјеверна азијска група

јужна азијска група

Временска распрострањеност

Унутар породице Manidae

Унутар рода Manis

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
^ Linnaeus, C. (1758). Sistema naturae per regna tria Naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus differentiis, synonimis locis. Tomus I. 1. Impensis direct. Laurentii Salvii, Holmia. стр. 20—32.
^ Gray, J. E. (1821). „On the natural arrangement of vertebrose animals”. London Medical Repository. 15 (1): 296—310.
^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office.
^ „Taxonomic history of the genus Manis”. Mikko's Phylogeny Archive. Приступљено 18. 9. 2019.
^ Gray, J. E. (1825). „An outline of an attempt at the disposition of Mammalia into Tribes and Families, with a list of genera apparently appertaining to each Tribe.”. Annals of Philosophy. New Series. 10: 337—334.
^ Gray, J. E. (1873). „Hand-list of the edentate, thick-skinned and ruminant mammals in the British Museum”. London, Printed by order of the Trustees: 1—176.
^ Rafinesque, Constantine Samuel (1821). „Sur le genre Manis et description d'une nouvelle espèce: Manis ceonyx”. Annales générales des sciences physiques, Brux. 7: 214–21.
^ Pocock R. I. (1924) "The external characters of the pangolins (Manidae)." Proc. Zool. Soc. London 707–723
^ Sundevall, C. J. (1842) "Om slägtet Sorex, med nâgra nya arters beskrifning." Kungliga Vetenskapsakademien, Stockholm.
^ Brisson, M.-J., (1762) "Regnum Animale in Classes IX." Apud Theodorum Haak, Lugduni Batavorum.
^ „Азијски љускавац”. Catalogue of Life. ITIS. Species 2000.
^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
^ Schlitter, D. A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
^ ^а ^б ^в Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. S2CID 1773698. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015.
^ ^а ^б Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. S2CID 86059673. doi:10.1080/02724634.2012.694319.
^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, S2CID 214085088, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020
^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, ISBN 9780128155073, S2CID 213774443, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2
^ „ITIS Report Manis (Linnaeus, 1758)”. Приступљено 28. 5. 2018.
^ Pearsall, Judy, ур. (2002). Concise Oxford English Dictionary (10th изд.). Oxfordshire, England: Oxford University Press. стр. 1030. ISBN 978-0-19-860572-0.
^ Vergara, Benito S.; Idowu, Panna Melizah H.; Sumangil, Julia H.; Gonzales, Juan Carlos; Dans, Andres. Interesting Philippine Animals (PDF). Washington, D.C.: Island Publishing House, Inc. ISBN 9718538550. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2020. г. Приступљено 31. 07. 2020.
^ Kormos T. (1934) "Manis hungarica n. s., das erste Schuppentier aus dem europäischen Oberpliozän." Folia Zoologica et Hydrobiologica Riga 6:87–94
^ Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020) "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22): 21. doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677 .
^ Huarong Zhang, Mark P. Miller, Feng Yang, Hon Ki Chan, Philippe Gaubert, Gary Ades, Gunter A. Fischer (2015) "Molecular tracing of confiscated pangolin scales for conservation and illegal trade monitoring in Southeast Asia", Global Ecology and Conservation, Volume 4, Pages 414-422
^ Hu, Jingyang; Roos, Christian; Lv, Xue; Kuang, Weimin; Yu, Li (2020). „Molecular Genetics Supports a Potential Fifth Asian Pangolin Species (Mammalia, Pholidota, Manis)”. Zoological Science. 37 (6): 538—543. PMID 33269869. S2CID 227230810. doi:10.2108/zs200084.
^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.
^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 . PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 .

Литература

Schlitter, D. A. (2005). "Order Pholidota". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
Mahmood, J.; Hussain, K. (2013). „Plant species association, burrow characteristics and the diet of the Indian Pangolin, Manis crassicaudata, in the Potohar Plateau, Pakistan”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539.
Mahmood, H.; Irshad, A.; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461.
Mahmood; Irshad; Hussain (2014). „Habitat preference and population estimates of Indian pangolin”. Russian Journal of Ecology. 45 (1): 70—75. S2CID 255006898. doi:10.1134/s1067413614010081.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2013). „Behavioural sampling techniques and activity pattern of Indian Pangolin Manis crassicaudata (Mammalia: Manidae) in captivity”. Journal of Threatened Taxa. 5 (17): 5247—5255. doi:10.11609/jott.o3423.5247-55 .
„Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin”. Folia Zoologica.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Behavioural Descriptions of Indian Pangolins (Manis crassicaudata) in captivity”. International Journal of Zoology. 2014: 1—7. doi:10.1155/2014/795062 .
Jarvis, C. (1965). „Mammals breed in captivity”. International Zoological Yearbook. 5: 330—349.
Ogelvie, P.W.; Bridgwater, D.D. (1967). „Notes on breeding of an Indian pangolin at Oklahoma Zoo”. International Zoological Yearbook. 7: 116—118. doi:10.1111/j.1748-1090.1967.tb00341.x.
Acharjyo, L.N.; Misra, R. (1972). „Birth of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 69: 174—175.
Acharjyo, L.N.; Mohapatra, S. (1978). „A note on breeding and longevity of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 75: 921—922.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin”. Folia Zoologica. 63 (2): 73—80. S2CID 90202869. doi:10.25225/fozo.v63.i2.a4.2014.