Аеродром Беч
Аеродром Беч-Швехат
Аеродром Беч
Општи подаци
Изворни назив
Flughafen Wien-Schwechat
IATA
VIE
ICAO
LOWW
Тип
Јавни
Оператор
Flughafen Wien AG
Отворен
Да
Држава
Аустрија
Најближи град
Беч
Надморска висина
181 m
Полетно-слетне стазе
Смер
Дужина
Површина
m
ft
16/34
3.600
11.811
Асфалтирана
11/29
3.500
11.483
Асфалтирана[ 1]
Унутрашњост Аеродрома Беч
Авиони на Аеродрому Беч
Међународни аеродром Беч-Швехат (IATA : VIE , ICAO : LOWW ) (нем. Flughafen Wien-Schwechat ) је напрометнији и највећи аеродром у Републици Аустрији . Аеродром је удаљен 18 km југоисточно од главног града Беча . Аеродром је познат под именом Швехат, јер је то назив оближњег града.
Бечки аеродром је у могућности да прими авионе као што су Боинг 747 и Ербас А340 . На аеродрому се налазе базе Остријан ерлајнса и осталих авио-компанија.
Историја
Првобитно је коришћен као војни аеродром 1938, а Британци су га преузели 1945. године. Betriebsgesellschaft је основан 1954. године и нови аеродром је заменио аеродром Асперн и постао главни аеродром у Бечу и Аустрији. Постојала је само једна писта, која је 1959. године била продужена до укупне дужине од 3.000 m. 1960. године је започета изградња нове зграде аеродрома и 1972. године је саграђена још једна писта.
На аеродром су два пута слетали олимпијски тимови зато што је Аустрија два пута била домаћин Зимских олимпијских игара . 27. децембра 1985. године палестински терористи су напали шалтер за чекирање авиокомпаније Ел ал и тада је двоје људи убијено, а 39 њих је указана хитна медицинска помоћ. (Видите: Напади на аеродроме у Риму и Бечу )
Авио-компаније и дестинације
Овај чланак или један његов део
није ажуриран . Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте
страницу за разговор за више информација.
Следеће авио-компаније користе Аеродром Беч (од марта 2008 )
Адрија ервејз (Љубљана, Франкфурт)
Аерофлот (Москва-Шереметјево)
Алиталија (Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи)
Африкан Сафари ервејз (Момбаса) [сезонски]
Белавија (Минск)
Брисел ерлајнс (Брисел)
Бритиш ервејз (Лондон-Хитроу)
Булгарија ер (Варна, Софија)
Булгарија ер чартер (Бургас)
Виагио ер (Софија)
Делта ер лајнс (Атланта)
Днипроавија (Днипропетровск)
ЕВА ер (Бангкок-Суварнабуми, Тајпеј-Тајван Таоуан)
ЕгипатЕр (Каиро)
Ел Ал (Тел Авив)
Емирати (Дубаи)
ерБалтик (Рига)
Ер Виа (Бургас)
Ер Лингус (Даблин)
Ер Малта (Малта)
Ер Молдова (Кишињев)
Ер Трансат (Монтреал, Торонто-Пирсон)
Ер Франс (Париз-Шарл де Гол)
Ер Чајна (Пекинг) [од октобра 2009.]
Иберија ерлајнс (Мадрид)
Изиџет (Лондон-Лутон)
ИнтерСкај (Фридрихсхафен)
Иран ер (Техеран-Имам Хомеини)
Јукрејн Интернашонал (Кијев-Бориспил, Одеса)
Катар ервејз (Доха)
КЛМ (Амстердам)
Коријан ер (Сеул)
Кроација ерлајнс (Дубровник, Загреб, Сплит)
ЛОТ Полиш ерлајнс (Варшава, Краков)
Луксер (Луксембург)
Луфтханза (Берлин-Тегел, Диселдорф, Минхен, Франкфурт, Хамбург, Хановер, Штутгарт)
MAT Македонски авио транспорт (Охрид, Скопље)
Месопотамија ер (Сулаиманијах)
Онур ер (Истанбул-Ататурк)
Остријан ерлајнс (Амам, Амстердам, Анталија, Астана, Атина, Баку, Бангкок-Суварнабуми, Беијрут, Београд-Никола Тесла, Берлин-Тегел, Брисел, Букурешт-Отопени, Варадеро, Вашингтон-Далес, Дамаск, Делхи, Диселдорф, Днепропетровск, Дубаи, Дубровник, Ђенова, Ербил, Ираклион, Јереван, Каиро, Калви, Канкун [сезонски], Кијев-Бориспил, Копенхаген, Крф, Ламеција Терме, Ларнака [сезонски], Лас Палма, Лисабон, Лондон-Хитроу, Луксор, Мале [сезонски], Махон, Малага, Манчестер, Милано-Малпенса, Минхен, Монтего Беј, Москва-Домодедово, Мумбај, Њујорк-ЏФК, Ољгин, Осло, Париз-Шарл де Гол, Пекинг, Познан, Приштина, Пуерто Плата, Пунта Кана, Рејкјавик, Родос, Сарајево, Скопље, Софија, Сплит, Стокхолм-Арланда, Тбилиси, Тел Авив, Тенерифе-Југ, Техеран-Имам Хомеини, Токио-Нарита, Торонто-Пирсон, Франкфурт, Фуертевентура, Фуншал, Хулгин, Хургада, Цирих, Чикаго-О'Хара, Шарм Ел Шеих)
Остријан ероус летове обавља Тајролин ервејз (Алтенреин, Амстердам, Анкара [сезонски], Базел/Милуз, Барцелона, Београд-Никола Тесла, Берлин-Тегел, Болоња, Брисел, Букурешт-Отопени, Будимпешта, Варна, Варшава, Венеција, Вилњус, Гетебург, Грац, Диселдорф, Днепропетровск, Дресден, Женева, Загреб, Инзбрук, Истанбул-Ататурк, Јаш, Келн/Бон, Кијев-Бориспил, Кишињев, Клагенфурт, Клуж, Копенхаген, Кошице, Краков, Краснодар, Лавов, Лајпциг/Хале, Линц, Лион, Лондон-Хитроу, Луксембург, Милано-Линате, Милано-Малпенса, Минхен, Минск, Нижни Ховгород [почиње од 3. априла 2008.], Ница, Нирнберг, Њукасл [сезонски], Одеса, Подгорица, Праг, Приштина [сезонски], Рига, Рим-Леонардо да Винчи, Ростов, Салцбург, Санкт Петербург, Сарајево, Сент Гален, Сибиу, Скопље, Солун [сезонски], Софија, Сочи [почиње оф 2. априла 2008.], Сплит, Стокхолм-Арланда, Стразбур, Темишвар, Тирана, Триполи, Турин, Фиренца, Франкфурт, Хамбург, Хановер, Харков, Хелсинки, Цирих, Штутгарт)
Пегасус ерлајнс (Анталија, Бодрум, Даламан, Истанбул-Сабиха Гокчен)
Ројал Јордејнијан (Аман)
Росија (Москва-Внуково, Санкт Петербург)
Сајпрус ервејз (Ларнака)
Сауди Арабијан ерлајнс (Једах, Минхен, Ријад)
СанЕкспрес (Анталија)
Свис интернашонал ер лајнс (Цирих)
Сиријан Араб ерлајнс (Алепо, Берлин-Шенефелд)
Скај Јуроп (Амстердам, Атина, Барцелона, Брисел, Букурешт-Банеаса, Варшава, Дубровник, Задар, Инзбрук, Краков, Ларнака, Лисабон, Милано-Бергамо, Ница, Париз-Орли, Римини, Солун, Софија, Сплит, Темишвар, Тревисо)
Скандинејвијан ерлајнс систем (Копенхаген, Стокхолм-Арланда)
ТАРОМ (Букурешт-Отопени, Клуж Напока)
Тунисер (Монастир, Тунис)
Теркиш ерлајнс (Анкара, Измир, Истанбул-Ататурк, Самсун-Чаршамба)
Финер (Хелсинки)
Фри берд ерлајнс (Анталија)
Чајна ерлајнс (Абу Даби, Тајпеј-Тајван Таоуан)
Централ конект ерлајнс (Острава)
Џерманвингс (Дортмунд, Келн/Бон, Штутгарт)
Џет ер (Лођ) [почиње од 31. марта 2008.]
Џорџијан ервејз (Тбилиси)
Карго
Број путника, трансфера и летова
Година
Број путника
Путници у трансферу
Број летова
1954[ 2]
53.786
1955[ 3]
128.843
5.576
1960[ 3]
477.188
16.867
1965[ 4]
1.002.470
25.332
1970[ 3]
1.603.477
34.877
1975[ 4]
2.348.157
43.469
1980[ 3]
3.105.020
54.262
1990[ 3]
5.928.734
79.823
1996[ 3]
9.321.684
154.790
2000[ 5]
12.058.224
186.189
2003[ 6]
12.784.505
197.089
2004[ 6]
14.785.529
224.809
2005[ 6]
15.859.050
5.443.078
230.900
2006[ 6]
16.855.725
5.673.586
237.490
2007[ 6]
18.768.468
5.991.884
254.870
2008[ 6]
19.747.289
5.936.560
266.402
2009[ 6]
18.114.103
5.450.308
243.430
2010[ 7]
19.691.206
5.919.852
246.146
2011[ 8]
21.106.292
6.521.292
246.157
2012
22.165.794
7.052.530
244.650
2013[ 9]
21.999.926
6.794.632
231.179
2014
22.483.158
6.531.198
230.781
2015
22.775.054
6.296.386
226.811
2016[ 10]
23.352.016
6.172.666
226.395
2017[ 11]
24.392.805
6.442.112
224.568
2018[ 12]
27.037.292
6.679.300
241.004
2019[ 13]
31.662.183
7.189.864
266.802
2020[ 14]
7.812.938
1.497.946
95.880
2021[ 15]
10.405.523
2.515.584
111.567
Извори
^ „World Aero Data: SCHWECHAT - LOWW” . Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 11. 02. 2019 .
^ „Ein Flughafen wird 60”. Die ganze Woche . 29/2014. јул 2014.
^ а б в г д ђ Österreichisches Statistisches Zentralamt (Hrsg.): Statistisches Jahrbuch für die Republik Österreich. L. Jahrgang, Neue Folge 1999:2000 , S. 403
^ а б Österreichisches Statistisches Zentralamt (Hrsg.): Statistisches Handbuch für die Republik Österreich, XXIII. Jahrgang, Neue Folge 1982 , S. 419
^ Statistik Austria (Hrsg.): Statistisches Jahrbuch Österreichs 2003 , S. 408
^ а б в г д ђ е viennaairport.com – Verkehrszahlen
^ Verkehrszahlen des Jahres 2010 , Vienna Airport.
^ Verkehrszahlen des Jahres 2011 , Vienna Airport.
^ Verkehrszahlen des Jahres 2013
^ Flughafen Wien 2016: Drei Passagierrekorde in einem Jahr – Stärkster Tag, stärkster Monat und erstmals mehr als 23 Mio. Passagiere im Gesamtjahr vom 17. Jänner 2017
^ Rekordjahr 2017: Flughafen-Wien-Gruppe mit 30,9 Mio. (+6,9%) Passagieren erstmals über 30 Mio.-Grenze vom 16. Jänner 2018
^ Verkehrsergebnisse 2018 , aufgerufen am 1. März 2019
^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News” . www.viennaairport.com (на језику: немачки). Приступљено 2022-09-29 .
^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News” (на језику: немачки).
^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News” (на језику: немачки).
Спољашње везе
Међународне Државне Географске