Рођен је 1913. године у селу Прекорница, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Због лошег материјалног стања, бавио се разним пословима, а потом се запослио у руднику Трепча. После одређеног времена прешао је у Борски рудник, где је радио до почетка Априлског рата, 1941. године.
После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родно место и као члан Партије активно учествовао у припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, заједно са својим братственицима учествовао је у Тринаестојулском устанку, где се истакао у борби на Обзовици.
Као добровољац ступио је у Ловћенски батаљон који је у оквиру Црногорско-санџачког партизанског одреда, учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Током ове борбе налазио се у групи бораца која је успела да се пробије до центра гарда, а потом била опкољена. Тек сутрадан, 2. децембра, он и његови другови су успели да се, под борбом и велике жртве, извуку из града. После борбе на Лисини, 4. децембра, у којој је погинуо Зарија Јоветић, командир његове чете, изгубио је везу са својим батаљоном. Тек 24. децембра, с групом другова, у селу Међењу у источној Босни, успео је да пронађе своје саборце који су ступили у Први ловћенски батаљон тек формиране Прве пролетерске ударне биргаде.
