Јакоб Сабар

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Јакоб Сабар (мађ. Szabár Jakab; Жидан, 15. јул 1802 — Чреншовци, 14. децембар 1863) је био католички свештеник и вјерски писац. Живео је и радио у Прекмурју.

Сабар био је мађарски Хрват. Рођен у месту Жидан (мађ. Horvátzsidány) код Кисега (мађ. Kőszeg) од оца Јосипа Сабара и мајке Илонка Чарич.

У Кисегу и Самботелу (мађ. Szombathely) школавао се и похађао је гимназију, био је посвећен 1826. године. Био је капелан у парохији у Прекмурју, касније већ свештеник у Канчевцима (мађ. Alsószentbenedek) од 1833. до 1835. године.

Од 25. године је био духовни пастир у Граду (мађ. Felsőlendva) и на крају у месту Чреншовцима (раније Cserencsócz, касније већ Cserföld) код Лендаве (мађ. Alsólendva).

Сабар је писао вјерска дјела на словеначком и мађарском језику. Сабар је хвалио и форсирао употребу мађарског језика међу Словенцима у Мађарској, утицавши тако на однарођивање Словенаца.^[1]

• Антон Трстењак: Словенцима у Мађарској (Slovenci na Ogrskem), Марибор 2006.

1. ^ „Sabar, Jakob (1802–1863) - Slovenska biografija”. www-slovenska--biografija-si.translate.goog. Приступљено 2023-02-04.