Ђуро Дамјановић

Ђуро Дамјановић
Ђуро Дамјановић
Лични подаци
Датум рођења(1945-05-06)6. мај 1945.
Место рођењаГолеши, ДФ Југославија
Датум смрти25. фебруар 2009.(2009-02-25) (63 год.)
Место смртиБања Лука,РС, Босна и Херцеговина
НаградеНаграда Бранко Ћопић, Исидорина награда, Кочићева награда

Ђуро Дамјановић (Голеши, 6. мај 1945 — Бања Лука, 25. фебруар 2009) био је српски књижевник (пјесник, приповједач и романсијер).[1]

Биографија

Рођен је на Ђурђевдан у Голешима поред Бање Луке.[1] Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. У својим дјелима, највише је писао о Змијању. Приповјетку Голимјесто је објавио 1974, а 1977. је због исте критикован у југословенској штампи након чега се повукао из јавног живота и одао алкохолу.

Преминуо је у Бањој Луци, а сахрањен је у родним Голешима.[2]

Награда Удружења књижевника Српске „Ђуро Дамјановић“

Удружење књижевника Српске је у част Ђуре Дамјановића установило књижевну награду која носи његово име.[2] Награда „Ђуро Дамјановић“ је први пут додјељена Предрагу Гуги Лазаревићу у мају 2011.

Признања

Дјела

Аутор је бројних дјела и збирки приповједака, пјесама и романа, те књига за дјецу. Ђуро Дамјановић је уврштен у антологију „Златни век српског песништва 1910/2010“ Селимира Радуловића у којој се налази 25 највећих српских пјесника 20. вијека.

  • Једнодневни дневник,
  • Земунска хроника,
  • Негдје нешто пјева,
  • Голимјесто, (1974)
  • Србијана,
  • Источно од неба,
  • Авала,

Референце

  1. ^ а б Глас Српске: Умро Ђуро Дамјановић, 26.02.2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2009) (језик: српски)
  2. ^ а б „Предрагу Лазаревићу уручена награда „Ђуро Дамјановић“”. РТРС. 6. 5. 2011. 

Спољашње везе