PROFILPELAJAR.COM

Nukleobaze (ili nukleotidne baze/azotne baze) su delovi DNK i RNK koji mogu da učestvuju u uparivanju (vidi: bazni parovi).^[1]^[2] Primarne nukleobaze su citozin, guanin, adenin (DNK i RNK), timin (DNK) i uracil (RNK), što je u skraćenom obliku C, G, A, T, i U, respektivno. One se obično jednostavno zovu baze u genetici. Zato što se A, G, C, i T javljaju u DNK, ti molekuli se zovu DNK-baze; A, G, C, i U se zovu RNK-baze.

Strukture

"Kostur" adenina i guanina je purin, iz kog razloga su one purinske-baze.
"Kostur" citozina, uracila, i timina je pirimidin, otuda pirimidinske-baze.

Primarne baze

Ove baze su inkorporisane u rastući lanac tokom RNK i/ili DNK sinteze.

Nukleobaza	Adenin	Guanin	Timin	Citozin	Uracil
Nukleozid	Adenozin A	Guanozin G	Timidin T	Citidin C	Uridin U

Modifikovane purinske baze

Ovo su primeri modifikovanog adenozina ili guanozina.

Nukleobaza	Hipoksantin	Ksantin	7-Metilguanin
Nukleozid	Inozin I	Ksantozin X	7-Metilguanozin m⁷G

Modifikovane pirimidinske baze

Ovo su primeri modifikovanih citidina, timidina ili uridina.

Nukleobaza	5,6-Dihidrouracil	5-Metilcitozin
Nukleozid	Dihidrouridin D	5-Metilcitidin m5C

Vidi još

Reference

^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Literatura

Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.

Spoljašnje veze

Uparivanje baza u DNK dvostrukom heliksu

[Кораћевић-1] Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.

[2] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

Nukleobaza