Citidin

Citidin
Nazivi
IUPAC naziv
4-​amino-​1-​[3,​4-​dihydroxy-​5-​(hydroxymethyl)​tetrahydrofuran-​2-​yl]​pyrimidin-​2-​one
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.555
MeSH Cytidine
  • O=C1/N=C(/N)\C=C/N1[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)CO
Svojstva
C9H13N3O5
Molarna masa 243,217
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Citidin je nukleozidni molekul koji je formiran dodavanjem citozina na ribozni prsten (takođe poznat kao ribofuranoza) putem β-N1-glikozidne veze. Citidin je RNK komponenta.

Citozin vezan za dezoksiribozni prsten je poznat kao dezoksicitidin.

Prehrambeni izvori citidina

Prehrambeni izvori citidina su namirnice sa visokim RNK (ribonukleinska kiselina) sadržajem,[3] poput iznutrica, pivskog kvasca, i piva. Tokom varenja, RNK-bogata hrana se razlaže u ribozil pirimidin (citidin i uridin), koje se apsorbuju nepromenjeni.[3] Kod ljudi, prehrambeni citidin se konvertuje u uridin[4].

Literatura

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Jonas DA; Elmadfa I; Engel KH; et al. (2001). „Safety considerations of DNA in food”. Ann Nutr Metab. 45 (6): 235—54. PMID 11786646. doi:10.1159/000046734. 
  4. ^ Wurtman RJ, Regan M, Ulus I, Yu L (2000). „Effect of oral CDP-choline on plasma choline and uridine levels in humans”. Biochem Pharmacol. 60 (7): 989—92. PMID 10974208. doi:10.1016/S0006-2952(00)00436-6. 

Spoljašnje veze