PROFILPELAJAR.COM

Gordana Vlajić
Gordana Vlajić
	Gordana Vlajić (2006)
Lični podaci
Datum rođenja	3. april 1959.
Mesto rođenja	Pančevo, SFR Jugoslavija
Zanimanje	književnik

Gordana Vlajić (Pančevo, 1959) srpska je književnica koja piše za decu i odrasle. Članica je Udruženja književnka Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja „Adligat”, Mense i NUNS-a.

Biografija

Rođena je 3. aprila 1959. godine u Pančevu. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer novinarski i specijalizirala Odnose sa javnošću pri JIN institutu, u klasi prof. Van der Maidena (Utreht, Holandija).

Dela su joj prevođena na poljski, engleski, makedonski, mađarski, arapski, portugalski, francuski, rumunski, izraelski i slovenački jezik. Član je Udruženja književnka Srbije^[1], Društva književnika Vojvodine^[2], Udruženja „Adligat”,^[3] Mense^[4] i NUNS-a^[5]. Programska je urednica Matice iseljenika i Srba u regionu i urednica poezije u izdavačkoj kući ARTE iz Beograda.

Sa Prof. dr Gordanom Pešaković i novinarkom Tanjom Šikić, inicijatorka je projekta ”Beogradski čitač” koji afirmiše čitanje i književnost. Skulpture mladih beogradskih vajara do sada su postavljene u Beogradu (Čubruski park), Pančevu (Gradska biblioteka) i Kaselberiju(Gradski park, Orlando).

Pokretač je i urednica dečjeg časopisa ”Ekopedija”, koji se bavi očuvanjem životne sredine.

Knjige poezije

Krivo mi je, IK ARTE (Beograd), prvo izdanje 2005.
Izložba reči, IK ARTE (Beograd) i Gryning (Stokholm), prvo izdanje 2008. Prevod na švedski: Adolf Dal, šef katedre za slavistiku na Univerzitetu u Upsali (prevodio je dela Miroslava Krleže, Aleksandra Tišme, Dragoslava Mihajlovića i Danila Kiša)
A, da stvarno odemo na kafu?, IK ARTE (Beograd), sa još troje pesnika, 2010.
Usud, IK ARTE (Beograd) i UKS, 2018.

Knjige proze

Roaming, prvi roman napisan u SMS dijaloškoj formi, pod pseudonimom, Mono i Manjana, 2007.^[6]
Raščupane muškatle, zbirka kratkih priča, IK ARTE (Beograd), 2009.
Baba Budimka i čuvar gumenog zamka, IK ARTE (Beograd) i Dobar naslov (Beograd), 2012.

Knjige za decu

Moja mama najlepše kuva, Sana (Sremski Karlovci), 1998.
Mama, je l' sutra opet ideš na posao?, IK ARTE (Beograd), 2000.
Zaistinska srpska bajka^[7], Klett (Beograd), 2015.
Slovarica, prirode čuvarica, Amarant (Pančevo), 2016.
Šarena lica mojih ulica, Amarant (Pančevo), 2017.
ZEDSI, hibridni roman za tinejdžere, mlađe i starije, Pčelica (Čačak), 2019.

Nagrade i priznanja

Prva nagrada za poeziju na Konkursu Kulturno prosvetne zajednice Vojvodine, 1980.
Prvi Srpski pasoš od vlade RS kao jedna od 204 zaslužnih građana Srbije, 2007.
Zlatna značka za doprinos kulturi Srbije, 2008.
Srebrni orden Udruženja Kraljevina Srbija za očuvanje srpske tradicije, 2013.
"Najbolje iz Banata", nagrada za književnost, 2013.
Svetosavsko bagodarje UKS-a, za poseban doprinos kulturi, 2015.
“Krčedinče”, nagrada na Međunarodnoj umtničkoj koloniji u Krčedinu, za najbolju dečju knjigu, 2016.
Povelja ”Sima Cucić” za knjigu ”Zaistinska srpska bajka”, 2016.
Više nacionalnih priznanja u oblasti zaštite životne sredine